Век од погрома над Јерменима

Према извештајима агенција

Јереван – Комеморацијом у Јеревану обележена је стогодишњица погрома над Јерменима за време Османског царства, а свечаности је присуствовало 60 делегација разних земаља, међу њима и председници Србије, Русије, Француске и Кипра. Сваки од лидера је дошао до меморијалног комплекса „Цицернакаберд” носећи по једну жуту ружу, као симбол сећања, коју су стављали у центар венца „Не заборави ме”, преносе агенције.

Јерменски председник Серж Саргсјан обратио се окупљенима изразивши наду „да ће недавни кораци да се масакр препозна као геноцид бити од помоћи да се разбије тама од 100 година порицања”. Он је поздравио и Јермене у Турској који се припремају да на тргу Таксим у Истанбулу одају почаст мртвима, називајући их „јаким људима који раде важну ствар за своју домовину”.

Саргсјан је рекао да ће људи у Јерменији увек бити уз оне који су патили због злочина против човечности, додајући да ће бескомпромисна борба против геноцида бити саставни део јерменске спољне политике.

Према његовим речима, стогодишњица геноцида је постала нова прекретница у међународној борби против таквих злочина, који је тек недавно у многим земљама препознат као геноцид. „Данас постоји много случајева порицања људских вредности и изобличења историје, које подстичу понављање сличних злочина. Сви смо били сведоци ситуације на Блиском истоку”, додао је.

Руски председник Владимир Путин истакао је да је став Москве о геноциду над Јерменима непромењен, да је у питању нешто што не може да се оправда. „Русија остаје доследна, увек смо веровали да не може да се оправда тако масовно убијање људи”, казао је он.

Путин је упозорио на повратак нацизма у низу земаља и позвао на размишљање у вези са последицама. „Нажалост, сада у многим регионима света неофашизам подиже главу и радикални националисти теже за моћи, видимо да је антисемитизам све јачи, као и манифестације русофобије.”

Путин је рекао да треба да се запитамо зашто се то догађа, додајући да „треба са оптимизмом да гледамо на будућност и да верујемо у идеале пријатељства, добросуседских односа и међусобног уважавања интереса”.

Француски председник Франсоа Оланд казао је да се поклонио у знак сећања на жртве које никад неће бити заборављене. „Клањам се у знак сећања на жртве и дошао сам да кажем јерменским пријатељима да никад нећемо заборавити трагедију коју је њихов народ доживео”, навео је Оланд.

Председник Србије Томислав Николић поручио је на комеморацији поводом стогодишњице злочина над Јерменима да Србија, у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом „геноцид”, није могла да не буде присутна у Јеревану.

Николић је нагласио да је дошао се у име српског народа и у име државе Србије поклони жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку. „Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија” навео је Николић у Јеревану.

Он је указао да је Србија у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених том огромном ратном несрећом. „Укупни губици Србије од 1915. до 1918. досегли су застрашујући број од 1.247.435 жртава, што је приближно 28 одсто тадашњег укупног броја становника, од чега је међу војницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1.815 гробница, у 18 држава. Многима се гробно место никада није сазнало...” казао је председник Србије.

Николић је подвукао да то нису бројеви којима се хвалимо или се поносимо, већ напротив, то су наше непрежаљене, узвишене жртве на олтару отаџбине, пале на жртвенику светског сукоба за који се веровало да се никада више не може поновити. „Имамо ли морално право да јерменске жртве од пре једног века не схватимо као трајну опомену живима, да неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито производи нове трагедије у будућности”, запитао је Николић.

Према његовим речима, терет непризнате и искрено неупокојене и неопојане прошлости подједнако тешко притиска колективну свест потомака жртава и починилаца најстрашнијих злочина, којима модерна историја нажалост обилује.

Николић је подсетио на речи нобеловца Иве Андрића да „човеку није најтежа патња којом пати, већ неспремност ближњих да јој буду сведоци, да спознају и схвате његову муку”.

Меморијални комплекс, изграђен 1967. године, састоји се од хале сећања, обелиска поновног рођења и музеја-института јерменског геноцида.

Турска, иначе, тврди да није реч о геноциду, али не пориче злочин великих размера, супротан став имају Европска унија, Француска, Немачка и папа Фрањо.

Амерички председник Барак Обама позвао је Анкару на „потпуно, искрено и праведно” признавање масакра над Јерменима, не употребљавајући реч геноцид.