Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Исламско друштво на Балкану гради се из БиХ

Исламско друштво на Балкану гради се из БиХ
Џевад Галијашевић

Од нашег дописника

Сарајево – Напад на македонској граници извели су исламисти повезани са вехабијским покретом из БиХ који је настао и развијао се из одреда „Ел Муџахедин”, изјавио је стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић и упозорио да се исламско друштво у Македонији и на Балкану „гради из БиХ, а да је исламско друштво у БиХ план и наслеђе Алије Изетбеговића”.

„Десетине нама познатих људи из одреда ’Ел Муџахедин’ (из Санџака, са Косова и из Македоније) присутне су и учествују у организацији сукоба и стварању исламског друштва у Македонији. Такозване ослободилачке војске Македоније или Косова или прешевске долине представљају једну форму под којом наступају исламистичке и терористичке структуре и појединци повезани са БиХ”, навео је Галијашевић у интервјуу Срни.

Он тврди да је БиХ од 1991. до 2001. године, дакле целу једну деценију, представљала најважнији центар светског тероризма, а то овако објашњава: „У другом месецу 1996. године, најважнија Ал Каидина војна формација на планети одред ’Ел Муџахедин’ имао је 1.774 војника, и не само војника него и проповедника. После рата у БиХ, плански и уз подршку западних обавештајних служби, некажњени након злочина, раширили су се по Балкану и Европи, али и по целом свету.”

Галијашевић наглашава да је несумњив њихов допринос развоју екстремних исламистичких формација на Косову и у Македонији и да је напад у Македонији јасан доказ да је сарадња милитантног исламистичког фактора у региону Балкана на највишем нивоу – и персонално и организационо.

„Вехабије из БиХ, са Косова, из Санџака и Македоније међусобно су повезане, врше заједничка предавања, окупљања, финансирање заједничких пројеката и оријентисани су на БиХ као базу, центар управљања и деловања”, рекао је он напомињући да логистичка подршка, финансирање тероризма и извори верске и политичке подршке „крећу из БиХ, чиме је утицај исламиста из БиХ огроман и неспоран”.

Галијашевић у том погледу оцењује да су Суд и Тужилаштво БиХ, са Медџидом Кресо и Гораном Салиховићем на челу, „кишобран и заштита сваком потенцијалном и активном терористи у БиХ”, те главни кривци за тако криминализован однос правосудних институција према радикалним исламистима и терористима.

„То је посебно тужилаштво, које циљано гуши истраге против носилаца политичке подршке екстремистима и које има право и обавезу водити истраге, подизати оптужнице, борити се да пред судским инстанцама носиоци ових идеологија и активности буду кажњени. Међутим, оно се претворило у обавештајно-пропагандни центар који се бави политички мотивисаном заштитом муџахедина и високопозиционираних кадрова СДА, па и председавајућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића – по цену да спроведе фиктивну истрагу против генерала Сакиба Махмуљина, али да се круг одговорних извршилаца и налогодаваца не шири”, објаснио је Галијашевић.

Први заменик високог представника у БиХ Дејвид Робинсон јуче је упозорио БиХ да није на правој страни када је реч о борби против тероризма и његовог финансирања. Он је за „Дневни аваз” изјавио да нема „сиве зоне” када је реч о борби против тероризма и његовог финансирања и да се БиХ мора одлучити где је – хоће ли бити део борбе против тероризма или ће бити најслабија карика.

„Ту морате бити на правој страни, а сада нисте”, рекао је Робинсон и нагласио да је питање Манивала узнемирујуће, а БиХ можда једина или једна од ретких земаља које је уопште Манивал пријавио финансијској акционој групи.

„Желите ли заиста бити такви? Овде нема места шали. То није позиција која вам треба. Ви сте или усаглашени са признатим, ефикасним и поштованим међународним принципима борбе против тероризма и финансирања тероризма, или нисте”, казао је Робинсон.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.