Сиромашни ће плаћати интернет личним подацима

Главни економиста „Гугла” Хал Варијан има занимљив начин предвиђања будућности, који је по њему назван „Варијаново правило”. Потребно је, каже он, да погледамо шта је за богаташе данас луксуз и да закључимо да ће средњој класи то бити доступно за пет, а сиромашнима за десет година. Радио, телевизија, машина за прање судова, мобилни телефони и танки телевизори – свака је технологија прешла тај пут, тврди овај стручњак.

Шта је то што данашњи богаташи имају, а сиромашни ће добити за десет година? Варијан тврди да су то лични асистенти, и то виртуелни. „Google Now” је једна таква апликација: проверава електронску пошту, претраге и локацију и стално нас подсећа на предстојеће састанке, док у позадини прати временску прогнозу и саобраћај да нам каже кад треба да кренемо и како да се обучемо. Варијан верује да ће свако пожелети нешто тако корисно и да ће данашња брига за приватност деловати превазиђено.

С њим се, међутим, не слаже Евгениј Морозов, амерички новинар белоруског порекла, стручњак за интернет.

„Када неког ангажујете као личног секретара, трансакција је јасна. Плаћате за услугу, обично у кешу и то је то. У искушењу смо да исту логику применимо на виртуелне асистенте: предамо податке, а ’Гугл’ обезбеди услугу која се не плаћа новцем”, пише Морозов у „Гардијану”, али наглашава битну разлику.

„Када плаћамо ’живу’ помоћ, не очекујемо да ће та особа да оде с копијом свих наших докумената и да на њима заради који долар, док виртуелни помоћници једино због тога постоје. Закинути смо двапут: прво када предамо податке за релативно тривијалне услуге и, друго, када се ти подаци касније искористе да нам прилагоде и структуришу свет на начин који није ни транспарентан ни пожељан. Управо та способност да нам обликује будућност претвара податке у средство доминације, док готов новац нема везе са друштвеним животом”, пише Морозов.

„Гугл” прикупља податке о корисницима од којих касније може да заради

Ништа од тога се, наставља он, не дешава богатом човеку када плати помоћника, док сиромашни на неки начин постају виртуелни асистенти „Гугла” – помажу му да прикупи податке које компанија после може да уновчи.

„Фејсбук”, његов највећи конкурент, изводи исти трик са повезаношћу на интернет. Иницијатива Internet.org покренута је наизглед да повеже на мрежу сиромашне из земаља у развоју. То је, међутим, врло посебна врста повезаности, јер су „Фејсбук” и неколико других сајтова бесплатни, али све остало се плаћа, па сиромашни вероватно неће моћи да приуште ништа изван „Фејсбукове” империје, предвиђа амерички новинар.

„И ето ’Варијановог правила’ на делу: сиромашни ће наизглед добити оно што богати већ имају, али кључна разлика је да ће то да плаћају својим подацима које ће ’Фејсбук’ једног дана уновчити како би оправдао целу операцију. Они, на крају крајева, нису хуманитарна организација. Заинтересовани су за дигиталну инклузију исто колико и зеленаши за финансијску инклузију: ту су због новца”, пише аутор.

Морозов даље напомиње да ће сваки пружалац услуге и креатор садржаја, без обзира на то да ли је из области образовања, здравства или новинарства, брзо схватити да му је боље да напрви апликацију која ради унутар „Фејсбука” да би допро до милиона корисника Internet.org. Ова мрежа заправо нуди земљама у развоју повезаност у замену за право да уновче животе њихових грађана једном када буду зарадили довољно новца.

Морозов је иначе познат као критичар популарног становишта да интернет помаже демократизацију ауторитарних режима, а уверен је, с друге стране, да може да буде моћно средство масовног надзора, политичке репресије и ширења националистичке пропаганде.