Србија – спона Кине и Европе

Након сусрета кинеског премијера Ли Кећијанга са лидерима земаља централне и источне Европе, који је у децембру одржан у Београду, постало је јасно да је овај регион од велике важности за планирани кинески продор на европско тржиште.

Какво је место Србије у тој иницијативи, за „Политику” објашњава председник Кинеске академије друштвених наука (КАДН) Ванг Вејгуанг који ових дана борави у српској престоници.

„Боравећи у Београду, премијер Ли Кећијанг је истакао да Кина поздравља Србију као предводника посла у обезбеђивању сарадње у области инфраструктуре чији је циљ побољшање транспорта између Кине и земаља централне и источне Европе. Србија ће тако играти све важнију улогу у односима Кине и овог региона, као и Кине и Европе уопште. Кинеска влада подржава идеју да координациони центар буде стациониран у Србији, верујући да Србија може да буде добар координатор у транспортном повезивању Кине и Европе”, објашњава Ванг.

Какву тежину има КАДН у дипломатским активностима Пекинга показује податак да јој припада важна улога у креирању националне спољнополитичке стратегије коју доноси Државни савет (Влада) НР Кине, а њен председник има ранг министра.

Професор Ванг подвлачи важност споразума који је кинески премијер постигао са премијерима Србије, Мађарске и Македоније – Александром Вучићем, Виктором Орбаном и Николом Груевским – који се односи на изградњу експресне железничке линије.

„Ова линија почиње у грчкој луци Пиреј, на југу, пролази кроз Скопље и Београд и завршава се у Будимпешти, на северу. Повезујући луку Пиреј и мађарско-српску железницу отворена је нова и поуздана траса за извоз и размену добара између Кине и Европе. У исто време кинеска високотехнолошка опрема могла би да буде допремљена у овај део Европе”, истиче председник КАДН-а.

Он сматра да у спровођењу овог пројекта Србији припада истакнуто место због доброг географског положаја и да она због тога „представља важан стуб на који се ослања изградња кинеско-европске, континентално-поморске експресне линије”.

Ванг Вејгуанг оцењује да ће „како буде одмицао процес изградње Србија играти све значајнију улогу као чвориште на трговинском путу између Кине и Европе.

Пројекат повезивања луке Пиреј и Будимпеште неће, тврди, донети корист само Кини него ће профитирати и све земље које се налазе на тој маршрути.

„На овај начин ће се проширити кинеско-европска трговина, доћи ће до убрзаног развоја Србије и земаља централне и источне Европе, чиме ће се премостити регионални јаз и промовисати уравнотежени развој унутар Европе, и обогатити свеобухватни односи стратешког партнерства између Кине и ЕУ. Кина има довољно капацитета за производњу опреме, може да инвестира у подизање фабрика у Србији, подржи локалну инфраструктуру и промовише економски развој Србије, док би у међувремену унапредила услове транспорта у вашој и другим европским земљама”, наглашава Ванг.

Настојање Пекинга да уђе на европско тржиште тумачи се као још један од знакова отварања овог индустријског џина према свету. У том контексту, глобалну пажњу је у последње време највише привукло оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АИИБ).

Професор Ванг подсећа да су крајем октобра прошле године министри финансија и други овлашћени представници 21 земље потписали оснивачки меморандум о успостављању АИИБ-а.

„Досад има 57 потенцијалних оснивача међу којима је 37 земаља региона и 20 ван њега. Међу нерегионалним земљама 18 је европских”, наводи Ванг.

Он међутим наглашава да је АИИБ у току рада који се односио на припреме за успостављање банке добио подршку Светске банке, Азијске развојне банке и других међународних банака за развој,

„Оснивање АИИБ-а добило је велику подршку азијских земаља, што одражава огромну потребу за изградњом инфраструктуре у Азији. Инвестирање у инфраструктуру је основа економског раста и представља велики трговински потенцијал и снажну покретачку снагу за све типове инвестиција. Активно учешће земаља које нису из азијског региона, нарочито европских земаља, показује да ове земље очекују да покрену сопствени развој кроз учешће у инфраструктурном развоју Азије, као и да учествују у добити”, истиче Ванг.

Он сматра да оснивање АИИБ-а не представља само ретку шансу за развој и широко тржиште за земље чланице, него такође помаже у проширивању опште глобалне потражње и промовисању одрживог развоја глобалне економије. „То је избор у којем добијају све земље различитих нивоа развоја, у региону и ван њега.”

А колико АИИБ представља конкуренцију западним финансијским институцијама и да ли је, суштински, њена сврха да буде њихова својеврсна противтежа?

„Ова банка ће уско сарађивати са другим мултилатералним и билатералним агенцијама, промовисаће регионалну сарадњу и изградњу партнерства, хватаће се у коштац са изазовима са којима се сусрећемо на пољу развоја. АИИБ и друге међународне финансијске организације имају исти циљ и однос између њих неће бити такмичарски или однос прављења противтеже”, одговара Ванг.