Камате на штедњу европске, а на кредите српске

Ако у нашем банкарском систему нешто показује да смо на европском нивоу онда су то камате на штедњу. Већ дуже време камате и на динарске и на девизне депозите падају на жалост овдашњих штедиша. С друге стране, у паду је и цена зајмова, али се у овом другом случају не може ни приближно закључити да се приближавамо европској цени кредита.

На уобичајено питање овдашњих дужника, па када ћемо ми то да имамо исту цену задуживања као европске земље, редовно нам је одговарано да ће то да буде онда кад и камате на депозите падну на европски ново. То смо дочекали, али не и да последично падну цене зајмова. У неким банкама ни на дугорочније евро орочену штедњу не може се добити ни камата која прелази један одсто. На динаре се добија највише око пет одсто, док на динарске зајмове камате још увек иду и до 18 одсто. Истини за вољу, у акцијској понуди банака може се добити нижа цена задуживања.

Бошко Живковић и Мирослав Маринковић, сарадници часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Економског института, наводе да су у претходној години камате на евро депозите пале за више од 30 одсто. Разлог за то је висока ликвидност банкарског сектора, висок ниво лоших зајмова, као и то што је велики број малих депозита физичких лица концентрисан на две велике банке. Речју, банке имају пара, али због овдашњих економских неприлика немају коме да их пласирају. Узгред, ни све банке немају велику депозитну базу. С друге стране смањене су вредности референтних стопа на европском банкарском тржишту, а и Народна банка Србије је у више наврата смањивала референтну каматну стопу, а последњи пут на седам одсто.

По њиховој анализи, током 2014. године и камате на евро кредите физичким и правним лицима смањене су за 1,2 до 1,3 процентних поена и сада износе око пет одсто. У случају каматних стопа на кредите у динарима дошло је до осетног смањења за 4,5 за предузећа и 2,4 одсто поена за физичка лица.

– Код нас је уврежено мишљење да банкари држе камату на високом нивоу да би постигли висок профит, међутим, висина камата није под њиховим једностраним утицајем. На њих утичу и домаћи економски показатељи попут стопе привредног раста, буџетског дефицита, нивоа јавног дуга, резервисање средстава и удео лоших зајмова, ризик земље и друго – наводе ови аналитичари додајући да је садашњи ниво камата и на депозите и на кредите значајно изнад нивоа који је карактеристичан за кризни период и низак ниво економске активности.  

А шта кажу банкари?

Пјер Боск, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да је генерално, на читавом тржишту, у протеклом периоду дошло до пада активних и пасивних камата.

– С обзиром на то да део средстава која се пласирају у кредите чине депозити грађана и привреде, умерене камате на штедњу су свакако један од предуслова за повољне услове финансирања. На снижавање камата на кредите утицало је и кретање базних стопа на евро и динар, посебно еурибора који никада није био нижи. Када су у питању динарски зајмови, НБС је недавно снизила референтну каматну стопу, а с обзиром на стопу инфлације у Србији, можемо очекивати њено даље снижавање, што ће додатно појефтинити задуживање у домаћој валути – каже Боск.  

Мариа Константину, директор управљања мрежом и становништвом Војвођанске банке каже да је на банкарском тржишту евидентан пад каматних стопа како на штедне улоге грађана тако и на кредите, а такве тенденције су видљиве и код нас.

– Разлог за то је ситуација у привреди. Опет, та корелација је и очекивана с обзиром на чињеницу да су извори средстава нашег банкарског тржишта углавном штедни улози грађана. Када говоримо о будућности можемо очекивати да ће се тај тренд снижавања каматних стопа наставити, али опет не на неком већем нивоу да би могло уздрмати домаћи банкарски сектор – каже Мариа Константину.