Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
116.98	117.68	117.33
113.4	114.08	113.74
120.35	121.07	120.71

Економија

25.09.2021 у 15:30

Спољна трговина иде преко пореских рајева

Према подацима Народне банке Србије (НБС) о платном промету с иностранством, резиденти су у периоду јануар–јун 2021. године извршили плаћања према земљама које је Евростат (BOP Vademecum) класификовао као офшор зоне у противвредности од 472,2 милиона евра, што је за 11,9 одсто мање у односу на исти период претходне године. Око 80 одсто трансакција из ових земаља односи се на плаћања за увоз робе – 379 милиона евра, а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за трговину на велико осим трговине моторним возилима и мотоциклима (115,2 милиона евра), производњу основних метала (93,2 милиона евра) и експлоатацију руда и метала (60,9 милиона евра). Од Андоре до Девичанских острва Сагласно методологији Евростата земље које су класификоване као офшор зоне су:

Економија

17.07.2021 у 21:51

Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму. Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг

Економија

08.07.2021 у 10:00

Ракета и полиса штите од града

Пре неколико дана град у околини Чачка направио је у воћњацима између 10 и 30 одсто штете која би била и много већа да није било противградних ракета. Тим поводом Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде рекао је да ће држава гледати да помогне и оне који се нису осигурали. „Знате како, постоје два алата – један је противградна заштита, други је осигурање и кад то упарите немате више никакав проблем”, казао је Недимовић. Држава даје субвенције како би се земљорадници у што већем броју осигурали. И овогодишњом уредбом о расподели у пољопривреди и руралном развоју за 2021, као и ранијих година, предвиђени су подстицаји за осигурање производње. Носилац пољопривредног газдинства у Србији, има право на подстицај осигурања усева, плодова и животиња

Економија

28.03.2021 у 12:42

Мали акционари непожељни у српским компанијама

Мали акционари непожељни су у српским компанијама и банкама. Њих више нема у АИК банци, „Сојапротеину”, Ветеринарском заводу, „Галеници”, зависним предузећима „Енергопројект холдинга”, „Имлеку”, „Бамбију”, Чачанској банци, „Ваљаоници бакра”, „Јафи”, „Умки”, „Авала Ади” и бројним другим фирмама... Последњи случај који то потврђује је Комерцијална банка. Садашњи власник, Нова Љубљанска банка (НЛБ), која је у власништву инвестиционог фонда, жели да газдује са свих 100 одсто акција. То је јасно из недавно објављене понуде за преузимање папира од малих акционара у чијем је поседу 16,77 одсто капитала. Када 9. априла буде окончан рок за депоновање акција знаће се који проценат власништва су придодали оном купљеном од државе од 83,23 одсто. Већински власници не постају стопостотни

Економија

21.03.2018 у 12:31

Јавни дуг Србије пада великом брзином

Јавни дуг Србије пада великом брзином, оценила је глобална бонитетна кућа „Дан и Бредстрит” (ДБ) у најновијем „Извештају о међународном ризику и ефикасности плаћања према иностранству”. Са нивоа од 74,7 одсто БДП-а у 2015. години, јавни дуг Србије пао је на 63,6 процената на крају 2017. године, што је навело рејтинг агенцију „Фич” да подигне кредитни рејтинг Србије са ББ минус на ББ, напомиње се у поменутом извештају према саопштењу компаније „Бисноде”, ексклузивног заступника те бонитетне куће у Србији. „То је резултат два главна фактора. Први је успех владиних мера штедње, што је смањило буџетски дефицит са 6,3 одсто БДП-а у 2014. години на само 0,2 одсто у 2016. и 2017. години. Други фактор је недавно јачање динара, што је смањило дуг у страној валути изражено у динарима.

Економија

26.01.2018 у 12:00

Ниске камате нису повећале тражњу за стамбеним зајмовима

Иако су камате на стамбене зајмове на историјски ниском нивоу за наше прилике, грађани баш и нису похрлили да искористе ту погодност. Према подацима Удружења банака на крају прошле године ових кредита у отплати било је мање 1,1 одсто у односу на крај 2016. године. Верољуб Дугалић, секретар банкарског удружења, каже да су разлози за благи пад стамбених зајмова током прошле године вероватно мало засићено тржиште с обзиром на то да је тренутно у отплати око 107.000 ових кредита, али и ниски општи стандард грађана. – Камате на стамбене кредите никада нису биле ниже, а тренутно су на нивоу испод три одсто за зајмове индексиране у еврима – каже Дугалић. У Интеза банци кажу да су прошле године одобрили 2.377 стамбених кредита у укупној вредности од готово 105 милиона евра.

Економија

26.10.2017 у 13:53

„Галеника” иде Бразилцима

Компанија „Аелиус САРЛ Луксембург ” понудила је 16 милиона евра за куповину 93,73 одсто укупног капитала „Галенике”, пише у финансијској понуди овог понуђача, која је отворена у просторијама Министарства привреде. Комисија је констатовала да је понуда поднета у складу са јавним позивом и да испуњава све прописане услове, и донела одлуку којом предлаже Министарству привреде да „Аелиус САРЛ Луксембург” прогласи купцем капитала, саопштено је из тог министарства.

Економија

20.10.2017 у 22:00

Пореско растерећење привреде већ готова ствар

Није тајна да ће привредници следеће године плаћати мањи порез држави, јер су такве мере већ најављиване. Оно што је непознато је то како ће пакет пореских растерећења изгледати. Пре два дана премијерка Ана Брнабић изјавила је да ће у сарадњи са Фискалним саветом размишљати о „смањењу оптерећења за привреднике које неће угрозити буџетске приходе”. „Надам се да ћемо почетком децембра објавити одлуку о повећању неопорезивог дела дохотка, то ће сигурно ићи, само још не знамо у ком обиму. То смо обећали јер су послодавци пристали на повећање минималне цене рада и ми смо обећали да ће то бити неутрално за државу. То јест, да држава не приходује, а да послодавцима олакшамо нови намет”, рекла је Брнабићева.

Економија

16.10.2017 у 22:00

Повишица – трећа и највећа

Повећање пензија за пет одсто и плата у јавном сектору за пет, односно десет одсто, зависно од службе, у наредној години готова су ствар. То су потврдили и премијерка Ана Брнабић и министар финансија Душан Вујовић, а по начину како је то јавности саопштено сва је прилика да Међународни монетарни фонд неће имати ништа против када дође у последњу, осму ревизију аранжмана из предострожности крајем октобра и почетком новембра. Поједностављено, спровођење аранжмана било је успешно, то је и њихов успех, а не само Србије, а ако и нешто буде „шкрипало” наредне године – није њихова одговорност.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: рабреновић ј.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће