„Галеника” иде Бразилцима

Компанија „Аелиус САРЛ Луксембург ” понудила је 16 милиона евра за куповину 93,73 одсто укупног капитала „Галенике”, пише у финансијској понуди овог понуђача, која је отворена у просторијама Министарства привреде.

Комисија је констатовала да је понуда поднета у складу са јавним позивом и да испуњава све прописане услове, и донела одлуку којом предлаже Министарству привреде да „Аелиус САРЛ Луксембург” прогласи купцем капитала, саопштено је из тог министарства.

„Аелиус”, иначе повезано лице са компанијом ЕМС СА Бразил, једини је учесник који је испунио све услове за учешће у процесу приватизације „Галенике”.

Купац ће морати да, осим износа од 16 милиона евра на име купопродајне цене, уплати и 25 милиона евра за измирења обавеза према банкама, као и износ од додатних 200 евра по години стажа за запослене који су се определили за добровољни социјални програм.

Такође, купац треба да у наредне две године уложи 5,5 милиона евра у „Галенику”, као и да број запослених на неодређено време не смањује испод 900. Тренутно запошљавају 1400 људи, а 250 се определило за одлазак уз отпремнину.

Влада Србије је 11. јула 2017. године донела закључак да се приватизација „Галенике” спроведе моделом продаје капитала, којој је претходила конверзија дуга компаније у капитал, а у случају успешне приватизације, држава отписује преостали део својих доспелих обавеза.

ЕМС СА из Бразила, највећа фармацеутска компанија у тој земљи, учествовала је и на прошлогодишњем тендеру за продају 25 одсто удела фабрике лекова, међутим тада овај понуђач није дао понуду у складу с тендерским захтевима.

У поступку продаје капитала „Галенике” у предвиђеном року, који је истекао 2. октобра, стигла је још и понуда компаније „Амикус Срб доо Београд”, повезано лице Инвестиционог фонда ХБМ Швајцарска. Међутим, њихова техничка понуда била је непотпуна, а ни у додатном року, које је дало Министарство привреде, нису доставили тражену документацију и самим тим су испали из игре за продају капитала „Галенике”.

У последњих десетак година држава је најмање седам, осам пута, кроз разне моделе продаје, покушавала да нађе купца за ову фабрику лекова. Купаца није било, а дугови фабрике само су се гомилали. Стручњаци су објашњавали да је разлог то што је презадужена, изгубила тржишта, има вишак запослених, и да јој је држава, као појединачни највећи власник, преценила вредност у ранијим случајевима продаје.

Зоран Пантелић, из Синдиката „Независност” фабрике, каже да тих 16 милиона евра, колико је купац понудио радницима, не значи ништа, јер иде држави и да би исто за њих било и да је дао 100 милиона евра.

– Нас занимају инвестиције, упошљавање и очување радних места. Ми очекујемо социјални дијалог, поштовање Закона о раду и колективног уговора, као и да се инвестицијама отвори простор за ново запошљавање. Сматрамо да број запослених не треба смањивати више од 250 колико се иначе људи пријавило за добровољни одлазак из фабрике – каже Пантелић.