Повишица – трећа и највећа

Повећање плата и пензија било је, уосталом, очекивано, само су се копља ломила око износа. У периоду трогодишње фискалне консолидације ово је треће по реду повећање за већину запослених и пензионере и уз то процентуално највише. Подсећања ради, државна администрација је у претходна два пута заобиђена. Сада је, међутим, фискални простор и највећи, односно има и највише пара у буџету. Рачуница показује да повећање плата 10 процената, а пензија пет одсто, повећава и укупне расходе око 55 милијарди динара.

Опонент оволиком повећању буџетских расхода био је Фискални савет према коме је раст пензија и плата у јавном сектору у 2018. економски оправдан, али не би смео да буде већи од пет одсто у просеку. Фискални савет је у септембарском извештају о фискалним кретањима навео да су мере штедње из 2015. постигле своју сврху, али да је повећање плата од 10 одсто неодрживо. – То би значило ће се тренд смањења фонда плата на ниво од осам одсто БДП преокренути, а тиме би се смањио простор за подстицање привредног раста, изјавио је Павле Петровић, председник Фискалног савета крајем септембра.

Министар финансија Душан Вујовић рекао је пре два дана у изјави за РТС из Вашингтона, где је предводио српску делегацију на јесењем заседању ММФ-а и Светске банке, да најављена повећања плата и пензија нису могла бити већа, јер су договорена у складу са пројекцијама БДП-а за наредну годину.

„Повећање пензија од пет одсто је оно што можемо да приуштимо у овом тренутку, а да не доводимо у питање кључне параметре макроекономске стабилности. Слично се односи и на плате. Укупно повећање плата у јавном сектору не сме да пређе пројектовано учешће у БДП-у за наредну годину. То су добре и оптимистичне пројекције, будући да се очекује да ће овогодишњи лоши резултати у пољопривреди, енергетици и грађевинарству бити компензовани у наредној години. Очекујемо да ће раст бити најмање 3,5 одсто и у складу са тим смо пројектовали величине које нам дозвољавају овакво повећање пензија и плата”, навео је Вујовић.

Упитан шта је утицало да запослени у администрацији добију повећање од пет одсто, док лекари, учитељи, наставници и полицајци имају 10 одсто повећања плата, Вујовић је одговорио да су при одлучивању о висини повећања узети у обзир сви фактори који се односе на сложеност, ризичност, обим посла, као и на квалификације, те да је зато предложено „нијансирано” повећање плата у јавном сектору.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, од оних је економиста који сматрају да је повећање требало да буде процентуално мање, да јавне инвестиције буду веће, а да се порези смање.

– Још нису познати параметри буџета за наредну годину, односно не знају се приходи и расходи. Ово повећање плата и пензија повећаће расходе за 55–60 милијарди динара што значи да ће фискални дефицит због тога бити увећан 1,2 до 1,3 одсто БДП-а. Вероватно ће укупни минус у државној каси догодине бити око један одсто. Ово повећање скромно ће се одразити на раст привреде преко потрошње 0,2–0,3 одсто. У наредној години очекује се привредни раст од 3,5 па и до четири одсто БДП-а. Многи политичари и економисти ће рећи да ће веће плате и пензије преко потрошње допринети толиком расту БДП-а, али то није тачно. За раст ће најзаслужнији бити тренд привредног раста у земљама Централне и Источне Европе и опоравак пољопривреде, односно враћање на нормалан ниво. Ове године је пад у пољопривреди оборио БДП један одсто, а догодине ће да га повећа. Ни тај укупни привредни раст од 3,5 до четири одсто није задовољавајући, јер је једнократан, и поново по томе заостајемо од других, каже Арсић.