Povišica – treća i najveća

Povećanje plata i penzija bilo je, uostalom, očekivano, samo su se koplja lomila oko iznosa. U periodu trogodišnje fiskalne konsolidacije ovo je treće po redu povećanje za većinu zaposlenih i penzionere i uz to procentualno najviše. Podsećanja radi, državna administracija je u prethodna dva puta zaobiđena. Sada je, međutim, fiskalni prostor i najveći, odnosno ima i najviše para u budžetu. Računica pokazuje da povećanje plata 10 procenata, a penzija pet odsto, povećava i ukupne rashode oko 55 milijardi dinara.

Oponent ovolikom povećanju budžetskih rashoda bio je Fiskalni savet prema kome je rast penzija i plata u javnom sektoru u 2018. ekonomski opravdan, ali ne bi smeo da bude veći od pet odsto u proseku. Fiskalni savet je u septembarskom izveštaju o fiskalnim kretanjima naveo da su mere štednje iz 2015. postigle svoju svrhu, ali da je povećanje plata od 10 odsto neodrživo. – To bi značilo će se trend smanjenja fonda plata na nivo od osam odsto BDP preokrenuti, a time bi se smanjio prostor za podsticanje privrednog rasta, izjavio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta krajem septembra.

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je pre dva dana u izjavi za RTS iz Vašingtona, gde je predvodio srpsku delegaciju na jesenjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, da najavljena povećanja plata i penzija nisu mogla biti veća, jer su dogovorena u skladu sa projekcijama BDP-a za narednu godinu.

„Povećanje penzija od pet odsto je ono što možemo da priuštimo u ovom trenutku, a da ne dovodimo u pitanje ključne parametre makroekonomske stabilnosti. Slično se odnosi i na plate. Ukupno povećanje plata u javnom sektoru ne sme da pređe projektovano učešće u BDP-u za narednu godinu. To su dobre i optimistične projekcije, budući da se očekuje da će ovogodišnji loši rezultati u poljoprivredi, energetici i građevinarstvu biti kompenzovani u narednoj godini. Očekujemo da će rast biti najmanje 3,5 odsto i u skladu sa tim smo projektovali veličine koje nam dozvoljavaju ovakvo povećanje penzija i plata”, naveo je Vujović.

Upitan šta je uticalo da zaposleni u administraciji dobiju povećanje od pet odsto, dok lekari, učitelji, nastavnici i policajci imaju 10 odsto povećanja plata, Vujović je odgovorio da su pri odlučivanju o visini povećanja uzeti u obzir svi faktori koji se odnose na složenost, rizičnost, obim posla, kao i na kvalifikacije, te da je zato predloženo „nijansirano” povećanje plata u javnom sektoru.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od onih je ekonomista koji smatraju da je povećanje trebalo da bude procentualno manje, da javne investicije budu veće, a da se porezi smanje.

– Još nisu poznati parametri budžeta za narednu godinu, odnosno ne znaju se prihodi i rashodi. Ovo povećanje plata i penzija povećaće rashode za 55–60 milijardi dinara što znači da će fiskalni deficit zbog toga biti uvećan 1,2 do 1,3 odsto BDP-a. Verovatno će ukupni minus u državnoj kasi dogodine biti oko jedan odsto. Ovo povećanje skromno će se odraziti na rast privrede preko potrošnje 0,2–0,3 odsto. U narednoj godini očekuje se privredni rast od 3,5 pa i do četiri odsto BDP-a. Mnogi političari i ekonomisti će reći da će veće plate i penzije preko potrošnje doprineti tolikom rastu BDP-a, ali to nije tačno. Za rast će najzaslužniji biti trend privrednog rasta u zemljama Centralne i Istočne Evrope i oporavak poljoprivrede, odnosno vraćanje na normalan nivo. Ove godine je pad u poljoprivredi oborio BDP jedan odsto, a dogodine će da ga poveća. Ni taj ukupni privredni rast od 3,5 do četiri odsto nije zadovoljavajući, jer je jednokratan, i ponovo po tome zaostajemo od drugih, kaže Arsić.