Косметски дани доктора Марија Станковића

Косовска Митровица – Лекар Марио Станковић, родом из Крагујевца, већ шест година живи и ради у једној од већих српских енклава на северу Косова. Лечи и Србе у Метохији, али и монашко сестринство у манастирима Девич и Гориоч.

Студије медицине завршио је у Ријеци, затим се вратио у Крагујевац, а онда је као лекар радио на прекоокеанским бродовима. Пет пута је, каже, пловио бермудским троуглом и није се плашио кобне статистике о пловилима која су на том делу океана потонула.

Није га страх ни данас у косметском селу Суво Грло у коме живи, недалеко од амбуланте, на само неколико метара од албанских кућа. Помаже он и њима. Долазе ноћу, када им затреба медицинска помоћ или савет.

Да дође на Космет одлучио је после позива свог пријатеља, сеоског учитеља из Сувог Грла, који му је објаснио колико би људима тамо значило да имају лекара. А у то време имао је сигуран посао у једном крагујевачком дому здравља. И не само то: баш тада му је стигао позив из Париза, од људи које је упознао на једном од бродских путовања, да дође у Град светлости и тамо настави лекарску каријеру. Двоумљење је, каже, трајало само неколико секунди...

– Када сам дошао у Суво Грло, врло сам се изненадио, јер сам, према опису, формирао слику да је у питању некаква варошица. У први мах сам био и разочаран, али сам временом почео да се навикавам на ово и суседна села Бање, Дрен, Зубин Поток, на Косовску Митровицу, до које послом одем. Тако сам и решио да почнем овде да живим, до родног Крагујевца одем понекад на два-три дана, никад дуже, годишњи одмор још никада нисам читав искористио – казује нам доктор Станковић.

У његовом даноноћном раду у амбуланти помажу му три медицинске сестре и један медицински брат, а ту су и два возача, Ненад и Предраг Томашевић, с којима је у теренској „лади ниви” превалио 160.000 километара, а коју нису мимоишли ни меци албанских екстремиста, који су на њих пуцали ноћу, из заседе.

– Дешавало се да у току ноћи три пута легнем и устанем. Не одбијам позиве, јер ја овде, осим што сам једини лекар, ту сам и да им, осим лекова, пружим и лепу реч – говори доктор Станковић, који је у многим случајевима био и хирург, будући да је две године специјализовао и ту грану медицине. Помиње случај једног сељанина кога је напао пас. Када су га довели у амбуланту, Станковић је на његовом телу пребројао чак 36 рана од уједа! Све их је обрадио и никаквих компликација није било. Својим, како каже, ремек-делом сматра повреду коју је санирао девојчици из села Бања, која је пала с бицикла и распорила стомак у дужини од 35 центиметара. Станковић је својевремено и први стигао на место трагедије која је задесила брачни пар Вучић, који су албански екстремисти скоро искасапили.

Одлази доктор Марио и у манастире Девич и Гориоч, а свакодневно се среће и са шпанским и француским војницима који патролирају овом територијом. Захвални су му што им пружа „цивилну здравствену заштиту“, а и он њима, јер су му много пута помогли у лековима и санитетском материјалу. Сретао се и са командантима Кфора, а генерал Филип Уброн је, како са поносом истиче, два пута био његов гост у Сувом Грлу. О доктору Станковићу генерал француске војске чуо је још у својој домовини.