Ноћобдије се чешће разболевају

Људи који раније оду у кревет на спавање и имају навику да устану раније ујутру здравији су, показало је ново истраживање корејских истраживача. У студију је било укључено 1.600 мушкараца и жена, од 47 до 59 година, који су путем упитника одговарали да ли устају раније или су ноћне птице. Резултати су показали да 480 особа себе сматра „јутарњим типом”, 95 њих је рекло да су касно лежу, а 1.045 особа не сврстава себе ни у једну од ове две групе.

Научници су испитаницима проверили толеранцију на глукозу, боди мас индекс и величину струка и сакупили су потребне информације о њиховом здрављу и животним навикама, а студију је објавио часопис о клиничкој ендокринологији и метаболизму „The Jоurnal of Clinical Endocrinology аnd Metabolism”. Утврђено је да у поређењу са особама које раније устају, људи који то раде касније, имају већу вероватноћу да оболе од дијабетеса, а жене су двоструко више подложније развијању метаболичких синдрома – високом нивоу шећера у крви и масноћа и вишку масних наслага око струка.

Разлози за овакву појаву нису сасвим јасни, али научници сугеришу да уношење калорија након 20 часова и излагање вештачком светлу ноћу може лоше утицати на метаболизам.

Потпуковник професор др Тихомир В. Илић, начелник Функционалне неуролошке дијагностике и Кабинета за неурологију Специјалистичке поликлинике ВМА, сматра да је студија која описује ризике по здравље који се односе на вечерње у односу на јутарње типове усмерена према општем принципу организације биолошких ритмова код човека.

Наиме, на свим нивоима организације регулаторних система организма, а пре свих нервног и ендокринолошког система, препознатљиве су цикличке промене активности. Подела на јутарње и вечерње типове односи се на такозване циркадијалне ритмове (приближног трајања око једног дана или 24 часа).

– Међутим, од пре неколико година упознате су и генетске варијанте које одређују да ли је одређена особа јутарњи или вечерњи тип, чиме се регулишу и многа друга својства, па тако и метаболички процеси, о чијој склоности говори наведена студија. Није питање да ли уз адекватне навике можемо да променимо наш циркадијални образац, већ да ли би такве промене водиле ка бољем здрављу: мањем броју неповољних исхода као што је метаболички синдром, гојазност, шећер и повишен ниво масноћа. Није немогуће, а много пута у медицини је виђено да је реч о ризицима који се наслеђују упоредо, тако да промена само једне од навика (спавање – будност) могуће у потпуности не остави трага ка овој другој склоности метаболичком синдрому.

Другим речима, могуће је да су „сове” само обележене још једном биолошком „склоности” да им нешто крене наопако пре него „јутарње „птичице – истиче др Илић.

Истраживања показују да је најважније имати редован ноћни осмочасовни сан јер организам памти сваки изгубљени минут сна. То је неопходно како би се организам одморио, обновио и задржао квалитет когнитивних функција, а добро је и као заштита од високог притиска, срчаних обољења и дијабетеса.

Данијела Давидов Кесар

-------------------------------------------------

Студија без практичног значаја

Прим. др Славко М. Јанковић, неуропсихијатар из Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, који се дуго година бави поремећајима спавања, сматра да поменула студија нема никакав практични значај.

Он истиче да се овакве студије раде у истраживачке сврхе и увек дају неки, мање или више, релевантан резултат, али нема сигурне повезаности између одласка на спавање и евентуалног дијабетеса.

 – Ретко ко се интересује за збиља фантастичне аспекте спавања, као што су: спавање само једним делом или половиноммозга, док је друга будна, како то да месечари стварно спавају, а ходају или возе кола и обављају мање-више сложене активности (некога чак и убију или силују) и не сећају се ничега, а опет кажемо да су спавали. Ту је и аспект који говори о томе како то да неки људи могу да „одиграју” садржај својих снова,док су сви други док сањају потпуно парализовани, а постоје нови лекови за лечење поремећаја спавања, нове болести спавања... – додао је др Јанковић.