Буди ли се домаће тржиште аутомобила

На Сајму аутомобила у Београду за неколико дана продато је око две хиљаде аутомобила. Можемо ли се само по тој чињеници надати бољим данима на домаћем тржишту путничких возила? По оцени др Милана Вукасовића, председника Српске асоцијације увозника возила и делова аутомобила, тај податак је више разлог за „уздржани оптимизам”, јер је, по њему, он пре израз интересовања купаца него, како се изразио, некаквог стабилнијег опоравка домаће куповне снаге потрошача.

Вукасовић и даље сматра да су увозници возила, још увек, у тешкој ситуацији и да без веће подршке ресорног министарства, пословних банака и лизинг компанија, не могу сами да одрже пословање привредне гране, која запошљава више од 36.000 људи и веома доприноси буџету (порезима, акцизама на гориво, путарином).

Др Милош Петровић, државни секретар у Министарству привреде рекао је да тај ресор подржава њихове напоре и да им се, „без обзира што се увозници возила, често доживљавају као „трошак државе” због одлива девиза, тим компанијама, мора обезбедити да нормално раде и привређују. Продајом аутомобила, рекао је Петровић, покреће се привредна активност за коју је везано, посредно, 150.000 наших грађана.

Србија је, подсећа, последњих десетак година уложила безмало две милијарде долара у ауто-индустрију. То је највећа инвестиција по привредним гранама у последњој деценији. Уложено је 114 милиона евра бесповратних средстава за 58 пројеката и запошљавање 16.000 радних места од чега је највећи број изван Београда. Немачка, Јужна Кореја, Италија и Америка највише су уложиле, али и добиле највеће субвенције државе за 35 пројеката и нова радна места. Тако је 10 компанија из Немачке за запошљавање 6.900 људи добило 47 милиона евра, Јужна Кореја – 28,5, а америчке за два пројекта и запошљавање 900 радника – 12 милиона евра.

У ауто-бизнису, код нас, 20 компанија заступа чак 35 светских брендова. То значи да им је наше тржиште важно али, нажалост, свега је пет са домаћим капиталом. Према подацима из Агенције за привредне регистре у Србији има 271 фирма у ауто-бизнису у којима је директно запослено 30.214 људи. Многи из ове бранше послују само преко интернета.

Циљ је, сматра Петровић, да се направи модел како би сви привредни субјекти, који се баве овим послом, послали слику о доброј ситуацији за улагање у нашу ауто-браншу. Поред „Фијата” најмање још два бренда могла би да склапају аутомобиле у Србији. Питање је зашто се „Сузуки” није „спустио” још само 100 километара јужно од Мађарске и направио нову линију за „сузуки витару” код нас, или „Мерцедес” за склапање мале „А класе”. Јер, ако дођу светски гиганти, барем са једним моделом за почетак, повећаће број произвођача компоненти и других делова пратеће ауто-привреде, рекао је Петровић додавши да је Србија „природни” центар ауто-индустрије читавог региона.

Ђорђе Несторовић члан управног одбора Удружења произвођача друмских возила, није баш срећан због стања у ком се налазе произвођачи, пре свих, теретних возила.

– Разлог је првенствено лоша приватизација. Прво су, независно, нерезонски, приватизовани произвођачи ауто-компоненти и практично оставили финалну производњу без „руку и ногу” за рад. Јер све домаће фирме, приватизоване страним капиталом, заправо, кроз производњу компоненти, „протурају” производе страних брендова. Као и све, нас произвођаче „гуши” и увоз половних возила (тешких, лаких камиона и доставних возила), где у „борби” са највећим светским брендовима, макар и половним, не можемо да „изађемо на крај”. Доказ за ово је и податак да је свега око 200 нових лаких доставних и комерцијалних возила продато у Србији 2014. године, рекао је Несторовић.

– Увоз половњака је седам до осам пута већи од нових аутомобила, а још увек, у нашу земљу улазе возила са „еуро три” моторима стара и по 15 година – категоричан је Вукасовић.

  Милан Белин из „Рено–Нисан Србија” очекује да ће услови за увоз половних возила да се промене. Сматра да има месту оптимизму или да барем неће имати лошију годину од прошле. Очекује продају ове године око 1.200 возила „Рено”, 1.500 „Дачија” и 550 „Нисан” модела.

Душан Ђурашевић увозник „Сузукија” сматра да би ова година могла бити почетак „изласка из тунела”. – Дуго смо градили, још од 1999. године тржиште до рекордне 2008. године, а онда је започео пад. Прошле године преполовљен је пад промета. Са 750-800 продатих аутомобила спали су на 350, рекао је Ђурашевић.

 Драган Ненадовић директор „Опел Србија” мисли да би 2015. година морала да буде почетак опоравка и раста продаје возила у Србији, први пут након 2008. године и тада рекордно продатих 57.000 нових аутомобила.