Компјутери у облацима

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Једна од највећих трансакција у глобалној економији најављена пре две недеље – спајање Мајкрософта и Јахуа, корпорација чији су бизнис компјутерски софтвер и интернет сервиси – одлаже се до даљег, пошто је управни одбор Јахуа одбио понуду да буде преузет за рекордних 44,6 милијарди долара.

Образложење је да је понуђач „суштински потценио Јаху”, његов глобални бренд, велики број корисника широм света, значајне недавно учињене инвестиције, оглашивачку платформу, као и изгледе за будући раст.

Све ово детаљно је образложено и у подужем писму које је Џери Јанг, један од оснивача и главни директор Јахуа, послао на електронске адресе свих запослених. Одбијање, међутим, не значи да ће Мајкрософт да одустане, нити да је одлука борда Јахуа коначна. Оно је само знак за почетак нових маневрисања главних играча у овом бизнису, при чему нису искључена ни додатна погађања.

По једнодушној оцени експерата за овај сегмент глобалне економије, у овом моменту су много веће шансе да Мајкрософт у крајњем исходу успе у свом науму, него што ће Јаху бити кадар да му се супротстави. „Нападнута” корпорација није у првим покушајима успела да нађе спасиоца у лику „белог витеза”: неког другог великог играча из овог бизниса са којим би удружио снаге да би спречио „непријатељско” преузимање.

Писмо менаџмента запосленима, ма колико звучало „патриотски”, не оставља, с друге стране, исти утисак на акционаре, с обзиром на то да је Мајкрософт понудио премију од 62 одсто у односу на цену Јахуових акција у том моменту. А основни постулат једне „јавне” корпорације, оне која је на свакодневној берзанској провери, јесте да првенствено ради за добробит својих власника, дакле оних који су у поседу њених акција.

Одбијање је протумачено и као позив да се понуди више – отприлике око 40 долара по акцији, уместо првобитних 31, али мало ко верује да ће Мајкрософт бити толико дарежљив, с обзиром на силазни тренд Јахуовог пословања и његову немоћ да се у интернет сервисима супротстави главном играчу – Гуглу.

Сучељавање са Гуглом, који тренутно држи већ близу 80 одсто тржишта интернет претраживача, и сразмерни удео у интернет оглашавању, главни је мотив Мајкрософтовог потеза. Процена из Редмонда, где је седиште корпорације коју је основао Бил Гејтс, јесте да је удруживање технологија и памети Мајкрософта и Јахуа неопходно како Гугл не би узео све, пре свега кад је реч о интернет оглашавању, чији обим треба да се удвостручи, са садашњих 40 на 80 милијарди долара годишње већ у 2010.

Други подстицај за спајање је да се ухвати корак у новој технологији у којој је Гугл већ повукао значајне потезе. То су такозвани компјутерски облаци. Реч је о новом термину и новом концепту: таквој комбинацији компјутерског хардвера, софтвера, експертизе и онлајн услуга, која уместо појединачног компјутерског центра подразумева коришћење на стотине хиљада рачунара расутих широм света, а међусобно умрежених брзим интернет везама. Тако се добија снага суперкомпјутера и отварају нови хоризонти за повећање нивоа услуга – и профита.

Гугл овај принцип практично примењује од свог настанка: он своје услуге испоручује уз помоћ „фарми рачунара”: претрагу интернета обавља уз помоћ великих „гуглплекса” који се састоје од много обичних, стоних пи-си рачунара, који нису скупи, а уз то су лако заменљиви, чија се процесорска моћ комбинује тако да корисницима омогућава да тренутно дођу до жељених информација у бескрајном руднику интернета.

То плаћају оглашивачи: уз сваки резултат претраживања појављују се дискретни огласи који су релевантни за предмет интересовања корисника.

За „компјутерске облаке” заинтересован је и Ај-Би-Ем, који је недавно у Шангају представио свој „плави облак”, који ће банкама и другим клијентима омогућити да преко интернета добију брже и прецизније финансијске анализе, упошљавањем великог броја рачунара.

Снага суперкомпјутера досад је иначе била доступна само војскама, обавештајним службама (анализа података добијених свеобухватним прислушкивањем), универзитетима и великим истраживачким лабораторијама. „Компјутерски облаци” то сада чине приступачним и „масама”.

Мајкрософт је такође суочен и са перспективом опадања значаја његових главних производа, програма који се продају као готови пакети („виндоуз” и „офис”), будући да се и они у све већем обиму селе на интернет. Јаху је, опет, сам немоћан пред снагом и технологијом Гугла. Па пошто у брачној понуди Мајкрософта очигледно нема љубави, пред берзански олтар ће, по свему судећи, бити принуђени да стану из рачуна.