Послови неће да трпе, кредите ћемо преживети

Финансијска нестабилност неће уздрмати Србију у случају да Албанци једнострано прогласе независност Косова и Метохије, мишљење је грађана са којима смо разговарали. Могући су мањи потреси, кажу они, али не очекују да би могли изгубити више него што им је рана фаза транзиције већ одузела. Једни су решени да, колико год буде могуће, наставе своје послове као и обично, други имају послове који у сваком случају не зависе од њиховог труда.

Богољуб Петровић (61), рударски инжењер, недавно је пословно боравио на Космету и не намерава да одложи поновну посету коју је планирао за свега неколико дана након 17. фебруара.

– Следеће недеље идем доле и водим једног странца који такође размишља да учествује у нашем послу. Требало би да се моја фирма укључи у реконструкцију једног постројења у Трепчи. Не мислим да би некаква декларација независности могла ишта да измени у садашњим условима пословања на Косову, нити би требало да обори динар толико драстично да поремети бизнис климу у овом делу Србије – каже Петровић.

Весна Весковић (36), предузетник, претпоставља да би формално отцепљење Косова и Метохије могло само незнатно да погорша економску ситуацију, која је, наводи она, озбиљно угрожена већ током прошле године.

– Политичка нестабилност нам је економски нашкодила. Претходних 12 месеци као да су припадали 2000. години. Моја радња у Новом Саду се некако и држи, али се бринем зато што сам се усудила да отворим локал и у Београду, мислећи да нас више не може задесити економски хаос какав је владао деведесетих. Нећу да отказујем уговорене послове, али сад се колебам смем ли да узмем кредит и наставим да ширим посао. Осим што треба да одржавам фирму, имам и кредит за стан који морам да отплаћујем чак и ако рата поскупи због пада динара – каже Весковићева.

Војислав Антонић (54), економиста, нема дугова, скоро да нема ни посао, па нема ни брига.

– Стан и кола већ имам, па ми никакав кредит не треба. Уштеђевину нећу повлачити из банке јер је то некакав ситниш у динарима, који ми ионако не може прибавити сигурност, па ме не би упропастио ни ако нестане. У фирми сам заведен међу нераспоређене и то је довољна катастрофа за мене – каже Антонић.

Миленко Адамов (50), позоришни организатор, тврди да ће културни радници тешко доживети гора времена од оних која већ преваљују преко главе.

– Не могу да будем у позицији да дигнем икакав кредит када читавог живота не зарађујем довољно да бих могао да уштедим макар скромну своту. Мој посао не зависи директно од политике, позориштима већ иде толико слабо да не знам шта би могло да још више осиромаши ону малобројну публику која нас ипак није заборавила – речи су Адамова.

Ђорђе Прунић (35), медицински техничар, има посао који не може да „пресуши”. Има и кредит, али не верује да ће му бити теже да га врати ако се Космет одвоји.

– Радим у Хитној помоћи, немам приватан посао за који бих био лично одговоран. Треба да отплатим стан, али не предвиђам економску нестабилност и нисам забринут – рекао је Прунић.

В. В.