Хашки лекарски аршини

Суђење бившем начелнику Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и његовом помоћнику Франку Симатовићу званом Френки почеће пред Хашким трибуналом 10. марта, саопштио је јуче суд у Хагу.Станишић и Симатовић, који су оптужени за злочине против човечности и за кршење закона и обичаја ратовања током сукоба у Хрватској и БиХ, прекјуче су се вратили у притвор трибунала са привремене слободе на којој су били од децембра 2004. године.

Према налогу судског већа Патрика Робинсона, процес ће бити отворен уводном речју оптужбе, у понедељак, 10. марта поподне. Претходно, истог дана, биће одржана претпроцесна расправа на којој ће бити утврђени последњи процедурални детаљи о суђењу.

Како је „Политика” објавила, Станишић је у Хаг отпутовао и поред изричите забране лекара који су га оперисали и бринули о његовом здравственом стању. Лекари су га упозорили да ће прекидањем лечења угрозити свој живот.

Станишићева одбрана недавно је затражила да оптужбе против њега буду повучене зато што, услед хроничне болести органа за варење, није способан за суђење. Тужилаштво се успротивило том захтеву.

Иначе, ово није први пут да је некоме од хашких оптуженика здравствено угрожен живот. Најдрастичнији пример је случај Милана Ковачевића из Приједора, оптуженог за геноцид на подручју БиХ, који је услед неодговарајуће пружене помоћи, после шест сати несносних болова преминуо у августу 1998. године. По доласку Ковачевића у хашки притвор, овдашњи лекарски стручњаци из београдског Ургентног центра у писменој форми су упозорили надлежне у Хагу да је Ковачевић преживео два мождана удара, да има закречење артерије односно болест „проширеног срца”, услед чега му је и притисак јако повишен.

Неколико сати пре него што је преминуо Ковачевић се превијао по својој ћелији тражећи помоћ. Затворски лекар опште праксе закључио је да је реч о камену у бубрегу и дао му инјекцију против болова. Она је била делотворна само првих сат времена. На касније запомагање оптуженика нико се није одазвао и Ковачевић је умро у несносним боловима. Затворски лекар је сутрадан констатовао „изненадну смрт”.

Смрт Ковачевића, као и преходно самоубиство Славка Докмановића, бившег градоначелника Вуковара, у јунуте године, утицали су на то да Хашки трибунал унеколико промени третман према затвореницима, као и да више реагује на њихове здравствене проблеме.

Управо због тога, другачији третман и негу специјалиста имао је бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, који је 11. марта 2006. преминуо у притворској јединици Хашкогтрибунала.

Подсетимо, он је годинама боловао од срчаних тегоба, што је за последицу имало чест скок крвног притиска. Неколико месеци пред смрт здравље му се знатно погоршало, због чега је у неколико наврата тражио прекид суђења, а затим и одлазак на лечење у Русију. Трибунал је упорно одбијао молбе Милошевићевих бранилаца за привремено напуштање притворске јединице зарад одласка на лечење. Ни Милошевићеве критике на рачун лекарске неге коју је добијао у притвору нису имале значајног одјека.

Недељу дана пре смрти Милошевића, у притворској јединици у Схевенингену самоубиство је извршио Милан Бабић,бивши лидер Срба у Хрватској који је претходно осуђен за злочине против човечности над хрватским цивилима током 1991. и 1992. године, када је био премијер Српске аутономне области Крајине. Медији су тада објавили да је Бабић патио од депресије.

Ипак, трибунал у Хагу у априлу 2006. године због душевне болести Владимира Ковачевића Рамба, пензионисаног официра ЈНА оптуженог за ратни злочин против цивилног становништва у Дубровнику, предмет уступа српском Тужилаштву за ратне злочине. Овдашњи суд је због болести Ковачевића недавно одбацио ову тужбу.

Подсетимо и на здравствене тегобе које је у Схевенингену имао у новембру 2006. године Војислав Шешељ,председник Српске радикалне странке. Шешељ је неколико недеља штрајковао глађу и одбијао медицинску помоћ. Трибунал је прихватио неке од захтева овог оптуженика, па је Шешељ прекинуо штрајк после чега се његово здравствено стање поправило.

----------------------------------------------------

Станишићу неопходан лекарски надзор

Јовица Станишић је тешко болестан, и обољење од којег се лечи годинама захтева да у сваком тренутку, ма где се налазио, има могућност да буде консултован лекар специјалиста, јер о његовом здравственом стању не може да брине лекар опште праксе.

Ово је за „Политику” појаснио професор др Томица Милосављевић, сада министар здравља, а крајем деведесетих година лекар који је лечио овог хашког притвореника.

– Станишић је крајем деведесетих лечен због озбиљног облика улцерозног колитиса, односно запаљења дебелог црева. Озбиљност болести нам је налагала да предузмемо врло компликоване процедуре и терапију, али је на крају Станишић морао да буде подвргнут сложеном хируршком захвату. После оваквих операција долази до значајних метаболичких промена код сваког болесника и могуће су различите компликације. Према информацијама које су ми доступне у овом часу, код Станишића су се појавиле управо компликације везане за тромбозу вена и компликације на изводима мокраћних канала – каже др Милосављевић.

Управо због тога, наглашава министар здравља који је по специјалности гастроентеролог, најважније код пацијената који су од овог обољења лечени и лековима и операцијом је да буду под сталном лекарском бригом, која подразумева специјалистичке прегледе и консултације када су потребни, а не само прегледе лекара опште праксе.

Др Милосављевић за наш лист каже како је тешко рећи да ли је у овом часу Станишић животно угрожен, али оно што се нада да знају и лекари у Шевенингену је да кад год овом пацијенту буде потребно, морају да му обезбеде и позову лекаре различитих специјалности, да не би угрозили живот и изазвали даља погоршања и компликације.

– Шта год да је разлог да неко буде у притвору, у било ком затвору или специјалном трибуналу у Хагу, ако постоје озбиљни здравствени разлози, таквој особи мора да се обезбеди могућност да у сваком часу добије одговарајућу специјалистичку медицинску помоћ и надлежни то морају имати на уму све време, поручио је министар здравља Милосављевић.