Спас у "клими"

Еркондишн је у многим крајевима наше планете постао прека потреба у летњим месецима, па се неминовно поставља питање како су без овог вредног проналаска наши давни преци преживљавали врела лета.
Идеја о расхлађивању није настала у наше доба, што значи да је вруће било и људима који су живели пре више хиљада година. Стари Римљани су у појединим кућама уграђивали цеви кроз које су пуштали хладну воду и на тај начин расхлађивали просторије. Овакав начин хлађења био је одличан за вруће летње месеце, али је био и изузетно скуп па су могли да га приуште само имућнији људи. У древној Персији коришћен је посебан ваздушни систем вентилације помоћу којег су  хлађене куће и веће зграде. У Кини пре више хиљада година у богаташке куће доношен је лед са планина који је држан у посебним посудама, најчешће на средини просторије, одакле се ширило пријатно освежење.

Проналазачи су столећима трагали за најбољим начином заштите од врелине Британски научник и истраживач Мајкл Фарадеј је 1820. године открио да компресовани и течни амонијак могу да охладе ваздух. Амерички проналазач Џон Гори је 1842. године осмислио начин за вештачко прављење леда уз помоћ специјалне машине, и тако је хладио болничке просторије у којој су били пацијенти. Овај истраживач имао је велике идеје, хтео је да усаврши систем за хлађење да може да се користи у целој Флориди, али његов инвеститор је преминуо, а са њим су пресушила и средства за финансирање. Тако је машина за хлађење пала у заборав готово више од пола века.

На почетку прошлог столећа, тачније 1902. године, амерички изумитељ Вилис Хевиленд Керијер представио је свој проналазак – еркондишн на електрични погон. Захваљујући употреби овог изума, у халама где је држан папир за штампање омогућено је његово квалитетно чување. Керијеров еркондишн није само хладио просторије већ је и одржавао ниво влажности у њима, што је било и те како значајно приликом одлагања осетљивих производа. Четири године касније Стјуарт Крејмер је трагао за начином на који ће да "убаци" влагу у ваздух у својој фабрици и свој патент је назвао "еркондишн".

Први клима-уређаји нису наишли на одобравање јавности, зато што су доносили више штете него користи. Из њих су се ширили отровни гасови, попут амонијака и метил-хлорида, а касније и пропана. Откриће фреона допринело је стварању много сигурнијих уређаја за хлађење, који су били безопасни за људе. У последњим деценијама прошлог столећа еркондишн је усавршен и од великог и незграпног уређаја добијен је знатно мањи и једноставнији за употребу, чији се рад регулише уз помоћ даљинског управљача.