Немири у Скопљу или „македонско пролеће”

Сваки нови обрт у македонској кризи у протеклих неколико месеци деловао је као кулминација. Утолико више забрињава протест против владе на којем је прексиноћ повређено 25 полицајаца и непознат број демонстраната – рововски рат између режима и опозиције, који су до сада размењивали оптужбе за коруптивну диктатуру и заташкавање злочина, то јест за покушај пуча уз помоћ страних шпијуна, прерастао је у улично насиље. Најављено је да ће се нестраначке демонстрације наставити свакодневно, опозиција је још раније за 17. мај заказала  велики протест, којем ће власт парирати контрамитингом. Стекли су се сви услови да мај буде немиран и опасан, мада се чини да је прерано очекивати „македонско пролеће”.

Демонстрације, наводно спонтано организоване дељењем позива за излазак на улице преко друштвених мрежа, прексиноћ су избиле након последње у низу такозваних бомби лидера највеће опозиционе странке СДСМ-а Зорана Заева. Он од средине фебруара објављује снимке прислушкиваних разговора високих државних званичника, за које тврди да их је добио од македонских обавештајаца, док власти кажу да су му стигли из иностранства. Из оног што је до сада обелодањено, закључило би се да премијер Никола Груевски и његова странка ВМРО-ДПМНЕ масовно прислушкују противнике, контролишу медије и одлучују о садржају, изгледу и пласману извештаја о важним темама, управљају правосуђем и хапсе или ослобађају онда када им то одговара из политичких разлога.

Последњи објављени снимак, како га тумачи Заев, показује да су, у координацији министарке унутрашњих послова и других функционера,прикривани детаљи убиства младића који је, иронијом, 2011. године био на митингу владајуће партије и покушао да загрли премијера када га је зграбио, претукао и усмртио полицајац, члан обезбеђења Груевског. Он је напослетку ухапшен, али је званична верзија гласила да је на митингу био приватно а не службено.

Аутентичност снимака није верификована, јер ни кривични процес против Заева и још неколико особа оптужених за „угрожавање уставног поретка земље” никако да почне. Кризу нису ублажили ни разговори власти и опозиције у Бриселу, уз посредство Европске уније, који су почели пре месец дана, али без јасног циља. Истина, британски и бивши амерички амбасадор у Македонији сугерисали су Груевском да размисли о формирању прелазне владе, на шта он и не помишља.

Нагађа се да Груевски није сасвим по вољи Запада и због тврдог става у преговорима са Грчком око имена Македоније, као и због блискости са Русијом: једна руска компанија, „Стројтрансгас”, недавно је почела да гради македонски национални гасовод. Ипак, у Македонији има и претпоставки да је Запад можда доставио снимак прислушкиваних разговора опозицији како би окрњио популарност власти, али да нема озбиљну намеру да руши Груевског.

Према тој школи мишљења, за њих је Груевски прихватљив све док одржава добре односе са македонским Албанцима, чији су представници са њим у коалицији, из које нису изашли ни након објављивања снимка из којег следи да су и они прислушкивани. И за недавни инцидент у караули на северу земље, коју је напала група људи са униформама Ослободилачке војске Косова, многи у Македонији мисле да не открива ново буђење сепаратистичких намера Албанаца, већ да га је инсценирао Груевски како би одвукао пажњу са скандала с којима је доведен у везу. Западу Груевски одговара, оцењује један македонски угледни интелектуалац, и зато што се убрзано задужује у иностранству како би одржавао привреду у животу: откако је дошао на власт удео дуга у БДП-у је готово удвостручен.

Жестоки сукоби полиције и демонстраната у Скопљу (Фото Ројтерс)

„Ни опозиција нема снаге да потуче Груевског. Већ неколико пута их је убедљиво победио на изборима, а они и даље делују безидејно. Очекујем да ће 17. маја окупити мање људи него Груевски на контрамитингу“, каже наш саговорник из Македоније.

Снимци које Заев пушта у јавност незгодни су по Груевског због тога што руше његов имиџ жестоког борца против корупције, на којем је добио изборе. Због подмићивања је иза решетака бацио многе, али му се приговара и да ту није било крупних риба – „супротно од Александра Вучића, који је ухапсио Мирослава Мишковића”, напомиње један „Политикин” саговорник. Пред суд је изводио и опозиционе политичаре, од којих, изузев једног, нико није осуђен. Грађани су ипак почели веровати да више не морају да спремају коверту када хоће да заврше неки посао у јавним службама. Али, прислушкивани разговори, ако су аутентични, показују да корупције има, само на вишем нивоу, скривенијим каналима.

„Добре услуге у јавном сектору нема. Образовање је све слабије, нема ни лекова, у болницама све морате сами да платите. Но, Груевски је и даље веома популаран јер, слично Грцима донедавно, даје велике субвенције и обичним грађанима. Али, он прво грађанима узме новац порезом који је наметнуо на све, па га врати тако што, на пример, одобри бесплатан јавни превоз уторком и четвртком или бање за пензионере. Радницима се поручује да што напорније раде, попут Груевског који је на послу по 20 сати дневно, да само нађу посао, а за плату да не питају него ће она доћи с временом. За сада то значи да већина људи нема пара ни за шта осим за основне потребе. Чак је и на Си-Ен-Ену ишла реклама за Македонију са поруком инвеститорима: „Дођите, овде су плате најниже у Европи”, каже „Политикин” саговорник.

И инвеститори, према његовим речима, добијају знатне субвенције, попут бесплатног земљишта, али се Груевском мора признати да њих за сада успешно окупља. Ни то, међутим, није довољно за пуњење буџета. Много државног новца је потрошено и на пројекат „Скопље 2014”, којим се центар македонске престонице реконструише у псеудобарокном стилу, уз мноштво нових споменика који би требало да одсликају, како власт говори, античке корене Македонаца.

Мада Груевски и даље ужива поверење већине грађана, незадовољство тиња, напомињу „Политикини” саговорници из Македоније. Види се то, каже један од њих, и по бесмисленим штрајковима, попут оног који су дигли студенти који нису хтели да полажу математику. Поједине друштвене групе су протестовале за своје интересе, али нема никога да их окупи и артикулише велики друштвени покрет за свргавање власти.

Последњи протест је у том смислу врло лош знак. На њега, како се процењује, није изашло више од 2.000 особа, што потврђује да није „зрело” за велику буну, али је ту било и демонстраната који су каменицама засипали полицију пре него што им је она још беспоштедније узвратила. Развлачење сукоба ниског интензитета по броју укључених али не и по локалној жестини окршаја, борбе у којој би самоконтрола била слаба, али ниједна страна не би могла да натера другу на повлачење – тај сценарио суштински би паралисао земљу.