Гарда у Москви, оркестар у Кијеву

Председник Србије Томислав Николић стајаће у суботу 9. маја на свечаној трибини војне параде у Москви поводом 70 година од победе над фашизмом. Са њим ће на Црвеном тргу бити и 75 гардиста, чија је 185. годишњица јуче свечано обележена у Дому гарде на Дедињу. Дан раније, у петак, министар спољних послова Србије и председавајући ОЕБС-а Ивица Дачић, као представник Владе Србије, у пратњи војног оркестра из Ниша учествоваће у обележавању Дана сећања и помирења у Кијеву. Док ће председник Николић поздрављати српске гардисте уз тактове „Каљинке”, министар Дачић дириговаће „Маршом на Дрину” на обалама Дњепра.

На тај начин, Београд ће остати доследан свом спољнополитичком курсу. Србија последњих година води политику која подразумева партнерство и са Истоком и са Западом. Тачније, креће се путем евроинтеграција, уз поштовање традиционалних пријатељских односа са Москвом. Србија има специфичну позицију у Европи јер је практично једина држава која истовремено задржава политичке и економске везе са оба светска блока.

Да се заиста ради о блоковској подели, сведочи и оштра поларизација која је настала између некадашњих савезника у антихитлеровској коалицији, а она се најбоље очитује у томе – ко ће с ким славити победу. САД и Велика Британија неће имати своје представнике на највишем нивоу 9. маја на Црвеном тргу, већ ће тамо бити њихови амбасадори. Немачка канцеларка Ангела Меркел, свесна историјске одговорности Берлина, ипак ће допутовати у Москву дан касније, 10. маја, и положити венац на споменик црвеноармејцима. Француску и Италију представљаће министри спољних послова.

У другој групи су лидери земаља БРИКС-а, који ће у пуном и најјачем саставу посматрати војни дефиле заједно са руским председником Владимиром Путином. Ту ће бити кинески лидер Си Ђинпинг, председници Индије Пранаб Мукерџи, Јужноафричке Републике Џејкоб Зума и Бразила Дилма Русеф. Уз њих, и генерални секретар УН Бан Ки Мун, али и вође Венецуеле и Кубе, Николас Мадуро и Раул Кастро. Посебан куриозитет представља долазак унука британског ратног премијера Винстона Черчила, сер Николаса Сомса, бившег министра одбране и садашњег члана парламента испред Конзервативне партије, на параду.

Неки од европских лидера, попут чешког председника Милоша Земана и словачког премијера Роберта Фица, изабрали су да 9. маја буду у Москви, али њихово присуство на паради још није потврђено, као што је и даље под знаком питања долазак грчког премијера Алексиса Ципраса и кипарског председника Никоса Анастасијадиса.

Други, попут црногорског шефа државе Филипа Вујановића, одлучили су да буду на челу слављеничких колона у својим државама. Међу њима је и француски председник Франсоа Оланд, који се такође одлучио за бојкот московске параде. Кремљ то сматра великом увредом јер се Путин прошлог лета одазвао његовом позиву и присуствовао прослави седам деценија од искрцавања у Нормандији, а Париз није испоручио Москви ни већ плаћене носаче хеликоптера „мистрал”, вредне милијарду и по долара.

Док је учешће српског председника на паради у Москви углавном било одраније познато и, мање-више неспорно, позив Кијева представљао је дипломатски изазов за Београд. Долазак на само једну од ових манифестација представљао би практично и заузимање стране у актуелном сукобу Москве и Вашингтона, па је најлогичније решење било учествовање у оба догађаја. У Москви ће бити шеф државе, а у Кијеву шеф дипломатије, чији је статус ојачан тиме што председава ОЕБС-у.

Украјина је свој Дан победе поделила на 8. и 9. мај, јер у Кијеву објашњавају да је прекид ватре у Другом светском рату наступио 8. маја, 59 минута пре поноћи. За Русију је спорно то што Украјина изједначује нацизам и комунизам, односно борце Црвене армије и оне који су ратовали против њих, означавајући 8. мај као дан сећања на све погинуле у рату. За Украјину је највећи проблем то што њено руководство сматра да, славећи победу над нацистичком Немачком, истовремено на пиједестал уздиже „агресоре из Кремља”. У причу о прослави победе уноси се актуелни геополитички и хладноратовски сукоб, због кога сви губе. Зато није искључено да се на Црвеном тргу 9. маја појави још неки „гост изненађења”.