Oсматрачнице за птице на врху Каблара

Овчар Бања – Природњаци су прошле зиме у Овчарско-кабларској клисури први пут спазили трстењака рогожара, малу птицу којој је мочвара завичај, па сада у овом станишту има укупно 170 врста крилатих господара неба и висина. На основу богатства фауне птица, клисура је проглашена међународно значајним подручјем (ИБА) за тај део животињског света.

– Ове године у клисури ћемо саградити нове осматрачнице за птице, средствима из градског фонда за заштиту животне средине. Поред тога, у плану је изградња видиковца на Каблару, уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде, а заједно са Јавним предузећем „Рзав” обновићемо стари железнички мост у Овчар Бањи за прелаз на десну обалу Западне Мораве и приступ светом месту Кађеница – каже Драгомир Савић, директор Туристичке организације Чачка.

Он је саопштио да би границе овог заштићеног подручја ускоро могле да буду знатно одмакнуте, па би, уместо садашњих 2.250 хектара (1.700 на подручју Чачка, 550 у атарима Лучана), обухватиле чак 5.000 хектара. Такав захтев већ је прослеђен републичком Заводу за заштиту природе.

Влада Србије је 5. маја 2000. године клисуру прогласила заштићеним природним добром прве категорије и пределом изузетних одлика, а ТОЧ је од првог дана старалац овог бисера српске природе. И није прошла ниједна година без принављања, било да природњаци открију неку нову врсту или управа клисуре нешто докупи.

– Прошле године набавили смо две метеоролошке станице које су постављене у Овчар Бањи и на врху Каблара, лабораторију за испитивање воде у оба језера у клисури. Купили смо и фото-замку, активира се на покрет и сензорима који покривају простор од 30 метара, у ноћним условима снима сваког сисара придошлицу. Очекујемо да ће камера забележити, поред јазавца и лисице, и присуство дивље мачке, коју су посетиоци клисуре већ спазили пре више година – истиче Урош Пантовић, биолог у Туристичкој организацији Чачка.

Он документује како је богат свет природе у овом пределу између две планине, на обалама Западне Мораве. Птичја заједница сваке године је све бројнија, овде је 2012. зимовало 1.059 а прошле године 1.481 јединки. У клисури је снимљено присуство 700 врста биљака, 200 гљива, 40 сисара, 18 риба и 10 гмизаваца и водоземаца.

– Пре седам година почели смо да радимо на заштити шумске сове и то је већ дало резултате. Данас имамо 28 прстенованих јединки, 10 одраслих и 18 младунаца, а лани је једно раније прстеновано младунче положило јаја у своје гнездо – прича биолог.

Пантовић вели да клисура има и оних који јој штету чине, а то је у првом реду човек. Било да бесправно сече шуму у клисури, а догађа се, или гради викендицу поред воде, иако дозволу нити има нити може добити, јер је реч о заштићеном подручју. Људи из ТОЧ-а кажу нам да у клисури данас има око 400 кућа и кућица за одмор, или чак 150 више него што их је било пре тачно деценију и по, кад је заштита проглашена. Управо то – уздизање клисуре као предела изузетних одлика – било је знак да се повремени насељеници размахну с грађењем, јер знају да их закони у оваквој Србији неће брзо стићи. И јуче, док смо чамцем ТОЧ-а бродили између Овчар Бање и манастира Никоље, лако је било уочити једну потпуно нову зграду на обали у Заграђу.

Друга врста људи, побожних и обзирних, у клисури је увек добродошла. Има где и да дође јер овде на малом простору, у средњовековним манастирима, живи девет монашких заједница, уз један метох и два света места. У миру и тишини цркве манастира Никоље, на чијем надвратку стоји да је осликана још 1578. године, чувар заштићеног подручја Горан Николић прича:

– Напољу, у порти, видећете вишевековни бор с малом иконом Богородице на кори. Предање вели да је израстао на гробовима монаха и стално се зелени, и да ће се ономе ко целива икону и начини три круга око дрвета испунити оно што је претходно пожелео. Наравно, ако је искрен у вери.