Нишлије памте дане туге

Ниш – Бројним манифестацијама и комеморацијом покрај спомен-обележја недалеко од објекта Универзитета у Нишу јуче је почело обележавање 16 година од мајског страдања овог града и његових становника у НАТО бомбардовању. Као и свих претходних пролећа, под геслом „Да се никада не заборави” евоцирана су сећања на невине жртве 1999. године.

Пре подне седмог и осмог, потом 11. и 12. маја, али и надаље, скоро свакога дана до завршетка ратних збивања, Ниш је био на удару авијације најмоћнијих светских сила. У најтрагичнија три минута око поднева 7. маја 1999. године на град су НАТО авиони бацили тридесетак разорних ракета и великих бомби.

Небо се зашаренило од малих падобрана који су на град спуштали смрт. Код зграде Универзитета, поред главне нишке пијаце и Главне аутобуске станице, на тротоару испред амбуланте „12. фебруар” у трену је усмрћено шеснаесторо Нишлија. Међу њима и трудница у деветом месецу трудноће, продавац крај уличне тезге, угоститељска радница у башти ресторана... Још четворо становника Ниша погинуло је на паркингу код Клиничког центра и у двориштима породичних кућа у Чаиру. Касетне бомбе пале су и на здравствене и школске објекте, чак и у двориште дечјег обданишта и на терен Градског стадиона где су спортисти тренирали. Тамо где су 7. маја падале и убијале касетне бомбе није било војних објеката, а убице су увече, истога дана после трагедије, невине жртве у Нишу прогласиле колатералном штетом.

И сутрадан, 8. маја и наредних дана настављени су напади на Ниш – опет бомбе и ракете, нова рушења и нове жртве. Десетак грађана је повређено крај моста преко Нишаве, непосредно уз зграду тадашњег Грчког конзулата. Мост је погођен са две ракете и срушен. Дана 11. маја НАТО авиони погодили су стовариште и седиште НИС „Југопетрола”, и то у тренутку када су на ободима кратера од палих бомби у претходној ноћи били државни функционери Србије и новинари који су дошли да виде колика је штета начињена у три претходна дана... Погинуо је један радник МУП-а који је био у обезбеђењу и један цивил из радионице поред стоваришта. А дан касније, 12. маја на насеље Дуваниште бачено је нових двадесетак контејнера са преко 2.000 касетних бомби на становнике који су се окупили да обележе славу Светога Василија Острошког.

Ових дана у Нишу одржавају се комеморације и парастоси невиним жртвама, пролећно цвеће на спомен-обележјима свуда по граду подсећа на дане страдања, евоцирају се успомене. На великом споменику крај нишке тврђаве и поред зграде универзитета крупним словима написано је: „Можемо опростити, али никада нећемо заборавити.”