Украјина отказала гостима

Ивица Дачић ипак не путује у Кијев. Ту вест српски министар спољних послова сазнао је јуче, само дан уочи пута, и то од свог украјинског колеге Павла Климкина, који га је у телефонском разговору обавестио о „промени формата” данашњег обележавања Дана сећања и примирја, то јест о томе да је Кијев отказао позив високим страним гостима. У саопштењу Министарства спољних послова Србије се каже да прослава „неће бити организована на политичком, већ на дипломатском нивоу”, те да ће нашу земљу представљати амбасадор Србије у Украјини Раде Булатовић.

И док је позив Дачићу повучен, позив војном оркестру је остао, тако да ће 25 чланова дувачког оркестра Војске Србије наступити на Паради војних оркестара у Кијеву. Они су, како сазнајемо у Министарству одбране, већ кренули пут Украјине.

Шта стоји иза ове изненадне и неуобичајене одлуке украјинских власти?

У амбасади Украјине за „Политику” кажу да су ипак одлучили да Дан сећања „на све жртве у Другом светском рату обележе, а не прославе”. Украјина је, објашњавају, одлучила да то ипак буде више национални празник, да на њему не буде страних гостију, већ да пре свега учествују грађани Украјине. А позвани су и чланови дипломатског кора.

Професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Иво Висковић који је прошле недеље боравио у Украјини каже за наш лист да је Кијев практично био приморан на такав потез.

„Још тада је било сигнала да се може догодити оно што се догодило. Очигледно је одзив гостију био врло слаб и у таквој ситуацији, да се не би брукали да им се појави само неколико министара, много је елегантније решење отказати догађај. Мислим да су добро одлучили са свог становишта, да не би губили на угледу. Не би било нимало пријатно да се на таквој прослави појави свега неколико високих гостију. То би показало да немају ону тежину, али ни неку врсту имиџа какву би хтели да имају”, објашњава Висковић. 

Уз опаску да то није добра одлука, бивши амбасадор Србије у Украјини Душан Лазић каже да му је ипак тешко да спекулише шта су мотиви за одлуку Кијева. Можда би се то, како каже, могло тумачити и као неки позитиван сигнал да се не жели даље заоштравање ситуације. 

Према неким мишљењима, својом одлуком Кијев је на неки начин признао да је изгубио ову битку са Москвом јер ће руска парада бити много већа и значајнија него што су то очекивали и на Западу и у самој Украјини.

У сваком случају, званични Београд није нимало лако донео одлуку да се одазове позиву Кијева. Док се у јавности још спекулисало да ли ће тамо путовати можда и сам премијер Александар Вучић, Јевгенија Филипенко, отправница послова амбасаде Украјине, коментаришући одлуку председника Томислава Николића да присуствује војној паради у Москви 9. маја, рекла је да је суверено право Србије и председника Србије да одлучује о учешћу у манифестацијама у страним државама, али да у исто време Кијев рачуна да ће се Србија одазвати на њихов позив. Долазак некога из српског државног врха био би, према њеним речима, „добар знак да се Србија и даље сећа наше заједничке улоге у Другом светском рату, када су украјински војници раме уз раме са српским борцима ослобађали српске и украјинске градове”.

Напослетку је одлучено да ипак иде Ивица Дачић и ту одлуку је, према Дачићевим речима, донео премијер Вучић, а не влада.

Према Висковићевим речима, министар Дачић, то јест Београд, у овој ситуацији је био крајње коректан.

„Дачић је био спреман да отпутује све до последњег момента. Тиме смо ми показали добру вољу, што је посебно значајно јер смо и председавајући ОЕБС-а. Тако нико није могао да нам пребацује. Одлука да, ако идемо у Москву, идемо и у Кијев, јесте добра”, оцењује Висковић. 

Ни за Лазића нема дилеме да је Београд одмах требало да прихвати позив из Кијева. 

„Требало би да заузмемо јасан политички став да се одазивамо на такве манифестације када добијемо позиве, уколико су они сувисли и политички корисни. Ми морамо да имамо уравнотежену политику према свим главним чиниоцима. Не бисмо смели да се колебамо јер то онда значи да се опредељујемо за једну од две стране. А посебно то не бисмо смели да чинимо сада када председавамо ОЕБС-у. Морамо да водимо рачуна о интересима свих држава”, каже Лазић и закључује да је то што смо уопште вагали да ли да идемо у Кијев минус наше спољне политике.