Игра милитантног престола

Дуго најављивана, још дуже одлагана, генерацијска смена у кући Сауда коначно је обављена, а краљ је одабиром наследника потврдио агресивну спољну политику у временима регионалних тензија и развејао наде о реформама конзервативне монархије.

Краљ Салман бин Абдулазиз ел Сауд је, после нешто више од три месеца како је ступио на трон, за новог престолонаследника именовао Мухамеда бин Најифа, 55, министра унутрашњих послова и шефа антитерористичких операција, а за другог у линији наслеђа свог сина, принца Мухамеда бин Салмана, 35, што би могло да се протумачи као награда министру одбране за управљање контроверзном ваздушном кампањом против проиранских побуњеника у Јемену.

У саудијској варијанти Игре престола, ово је први пут да су и престолонаследник и његов заменик унуци оснивача Саудијске Арабије, краља Абдулазиза ибн Сауда који је умро 1953.

Краљ Салман, 79, очито не верује у дугорочност своје владавине па је јасне контуре сукцесије препустио трећој генерацији. Бин Најифово именовање је добра вест за конзервативце код куће. У свету га сматрају прагматом и професионалцем, а америчкој администрацији је поуздан савезник.

У временима када регионом доминирају опасне претње, од Бин Најифа се очекује да употреби искуства стечена током успешног супротстављања Ал Каиди Арабијског полуострва 2003–2006, чији је атентат преживео 2009, као и новој опасности Исламске државе која отворено прети рушењем куће Сауда.

Бин Најиф наставља да држи контролу 200.000 људи бројних снага реда. Није случајно да је свим припадницима војске и полиције наредио исплату бонуса у износу једномесечне плате у тренутку када се тероризам враћа на саудијску територију: 93 џихадисте повезане се Исламском државом ухапшене су ове године.

Овоме у прилог иде и одлазак ветерана саудијске дипломатије, принца Сауда ел Фејсала, 75, и именовање Адела ел Џубеира, досадашњег амбасадора у САД, искусног дипломате од кога се очекује да оснажи важну везу са Вашингтоном и Американцима јасно објасни саудијске ставове.

Краљ је направио још један уступак конзервативним исламским круговима: Нора ел Фајез, прва жена министар, изгубила је положај, чиме се заустављају напори да се прошире границе образовања за жене који су изазивали негодовање верских традиционалиста.

Принц Мухамед је мање познат. О њему се закључује на основу енергичне војне кампање против јеменских шиитских побуњеника који имају подршку Ирана, непотребних цивилних жртава током бомбардовања из ваздуха, али и спремности да заоштри односе са Техераном.

Ирански председник Хасан Рохани је, пре свега мислећи на принца Мухамеда, саудијско вођство описао као „ментално и емотивно неуравнотежено”. „На несрећу смо сведоци интервенције неких неодговорних земаља у другим земљама, што не само да је илегално према међународном праву, већ није ни у складу са исламским правом.”

Двор у Ријаду критике Ирана не брину. Њима је најважније да војна интервенција пролази без икакве осуде САД, као што је то био случај и марта 2011. када су саудијске трупе угушиле покушај побуњених шиита да сруше сунитску династију у Бахреину.

Неки други проблеми са Вашингтоном нису отклоњени, попут незадовољства Саудијаца који су од администрације Барака Обаме очекивали много оштрији став према сиријском председнику Башару ел Асаду, или слабо прикривену сумњичавост Ријада због америчког преговарања са Ираном.

Именовања у Ријаду наишла су на неподељено позитивно реаговање конзервативних монархија Залива чији владари страхују од растућег утицаја Ирана по региону, Исламске државе и њеног калифата по Ираку и Сирији и сукоба у Јемену који је опасно супротставио суните и шиите.

Посматрано из Ријада, Кувајта или Абу Дабија, свет у окружењу богатих нафташа из Савета за сарадњу земаља Залива драматично се променио у последње четири године. Све геостратешке потенцијалне претње почеле су симултано да се материјализују.

Интервенција у Јемену потврђује да је читав Залив захватио нови милитаризам, али је питање да ли ће бити у стању да одговори на проблеме тероризма, демократизације, пада режима, народних побуна, експанзије радикалног ислама, избеглица, Ирана, ребаланса америчких интереса.

Саудијска Арабија не извози само нафту, већ и тоталитарну вехабијску догму и стотине добровољаца који је шире светом. Балкан нема много разлога за радовање јер Саудијци не одустају од извоза ове веома конзервативне школе ислама.

Само у време краља Фахда, који је владао до 2005, Саудијци су по свету подигли 1.359 џамија, 202 медресе, 210 исламских центара и више од 2.000 школа. Краљ Салман – владар „два света места”, Меке и Медине, према којима се сваког дана пет пута окреће 1,6 милијарди муслимана на свету – не намерава да одустане од овог курса ширења утицаја вехабизма који све чешће долази у сукоб са много блажим интерпретацијама ислама по регионима какав је Балкан.