Србија не зна шта има

Путеви, мостови, пруге, шуме и реке, извори лековите воде, рудници, њиве и пашњаци, зграде, станови и пословни простори, споменици, уметничка дела, тргови, паркови,болнице, школе и факултети, аутомобили, новац и хартије од вредности – све то држава Србија има. Али не зна се колико – тачно.

Чак ни републичка Дирекција за имовину, која је једина власна да прибавља и отуђује државну имовину, нема коначан и тачан списак имовине која припада држави, градовима и општинама.

– Дирекција за имовину Републике Србије постоји 18 година. Непостојање евиденције о државној имовини нешто је што је очигледно свесно рађено, јер не можеш знати да си без нечега остао ако не знаш ни да си то имао. Ова влада је чврсто решена да се сва имовина Србије попише и да се њоме домаћински располаже – каже Јован Воркапић, директор Републичке дирекције за имовину, који је на овој функцији годину и по дана.

Софтвер за попис биће готов у јуну, а до краја године подаци ће бити приступачни свим корисницима државне имовине. Законом о јавној својини биће предвиђене санкције за оне који прикривају државну имовину, односно користе је а неће да је пријаве, било да се она налази у земљи, било у иностранству.

Крајњи рок за пријаву је 6. октобар 2016. године. Онај ко до тада не пријави да користи имовину државе може бити кажњен новчаном казном у прекршајном поступку. Претпоставка је да има још много друштвених и државних станова који никада нису откупљени и који се не воде ни у једној евиденцији. Много је и објеката које користе градови и општине, а не зна се тачно шта и колико.

– Попис државне имовине је Сизифов посао. Зато мора постојати обавеза грађана и надлежних у органима локалне самоуправе да пријаве државну имовину коју користе и да буду одговорни за истинитост података које ће дати дирекцији о тој имовини. У исто време, док се државна својина, за коју не знамо, користи у приватне сврхе, многи државни органи плаћају станарину приватним закуподавцима – каже Воркапић.

Постоје и пословни простори и станови који су евидентирани у државној својини, али не служе држави јер су запуштени и зврје празни, тако да само стварају трошкове за државни буџет коме су средства преко потребна.

Мало је познато да се од Дирекције за имовину мора тражити сагласност за изнајмљивање просторија у објектима који су државна имовина. На пример, ако неко хоће да отвори продавницу у болници или пекару у школи, или да изнајми фискултурну салу, мора најпре да добије сагласност од дирекције.

– Ниједна држава, па ни Србија, не треба да има имовину која не служи функционисању државе. Државну имовину треба ставити у функцију остваривања профита, а не љубоморно је чувати, без сврхе, тако да она пропада. Зато је неопходно пописати сву имовину, да не би било злоупотреба – каже Воркапић.

Наводи пример уступања земљишта и старе зграде у Ужицу за потребе изградње Привредног и Прекршајног суда. Зграду намењену новом Прекршајном суду у Рашки држава је добила у поступку стечаја. Омладински спортски камп у Караташу код Кладова, који је био у опасности да пређе у руке приватника, недавно је уступљен Министарству омладине и спорта.

– Државном имовином већином располажу локалне самоуправе. Они су корисници имовине у јавној својини и биће такође обавезни да је пријаве у свеукупну евиденцију. Софтвер за попис имовине ради Дирекција за е-управу. У плану је да буде завршен до јуна, али ће бити потребно три до четири месеца да се софтвер разради и да до краја године буде у функцији, тако да буде приступачан свим корисницима државне имовине и грађанима, а потенцијални инвеститори ће моћи да виде шта све држава нуди, како би активирала имовину коју не користи – каже Воркапић.

У државну имовину спадају и сва природна богатства и пољопривредно земљиште који нису у приватном власништву, путеви, пруге, мостови, тунели, јавни паркови, национални паркови, културни споменици и уметничка дела. Дирекција има задатак само да евидентира ова богатства, али није меродавна да одређује њихову вредност.

Ипак, када су у питању природне лепоте Србије, Воркапић истиче да наше бање нису довољно искоришћене и да се зато мора убрзати процес приватизације бања. Због тога је у плану да држава склапа уговоре о заједничком улагању, како би се бање уредиле и постале још лепше помоћу свежег капитала.

– Неке земље у окружењу знатно боље су искористиле своје бање, које функционишу на тржишном принципу, уз одржавање основне функције, а то су рехабилитација и лечење. Свеж капитал, који недостаје српским бањама, треба да омогући висок ниво услуга и развој привреде и туризма, уз задржавање јавне својине над природним богатствима – каже Воркапић.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Некретнине у власништву Србије вреде 350 милиона динара

Непотпуна евиденција каже да држава располаже имовином вредном 72 милијарде динара у парцелама, грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту.

Све непокретности које држава поседује на својој територији вреде укупно 350.460.652,23 динара и имају површину до 12.202 хектара, 64 ара и 85 квадратних метара. На основу постојећих података, укупан број некретнина је 45.160. Реч је о зградама, становима и пословном простору. Ту спада и имовина јавних предузећа чији је оснивач Република Србија.

Евиденцију непокретности које Србија има у иностранству води Министарство спољних послова, а највише некретнина Србија има на територијама бивших југословенских република. Хрватска је углавном распродала имовину Србије, а добар део су хотели и одмаралишта на Јадрану, за које Србија може да се бори пред судовима у Хрватској и на суду у Стразбуру.