Да ли влада шаље ФАМУ у таму

Одлука да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја ове године да издвоји само 10 милиона динара за погон и одржавање ФАМЕ, највећег и највреднијег научног постројења у Србији, заправо је одлука о њеном гашењу – каже за „Политику” др Небојша Нешковић, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча” и руководилац пројекта ФАМА.

Овај новац није довољан ни за већ смањене плате научног тима, а камоли да покрије трошкове струје, замене делова… За неометано функционисање постројења, према оцени нашег саговорника, потребно је 55 милиона динара.

– Тим за погон и одржавање ФАМЕ има 16 чланова. Уколико не будемо имали новца да их исплатимо, они ће отићи на друга радна места, вероватно у иностранство. Уколико се то догоди, ово постројење се гаси. То су научници који су 15 и више година укључени у пројекат и такве, већ обучене људе не можете наћи ни на бироу за незапослене ни преко огласа, јер је то нешто што се не учи на факултету – изричит је Нешковић.

Мањак у буџету, међутим, није једини проблем који потреса ово постројење. Иако је ФАМА, као део јединог српског акцелератора „Тесла”, пуштена у погон 1998, и даље није завршена њена изградња. Новац за то је пронађен кроз реализацију Споразума о регулисању клириншког дуга Русије Србији. Тако је, поред 3,8 милиона евра, одлучено да се уложи још 5,59 милиона америчких долара на основу руског дуга.

– До сада су испоручена два пакета опреме за доградњу и трећи је планиран до новембра. Међутим, проблем пореза на додату вредност на други пакет још није решен. Управни одбор Института „Винча” је на основу Царинског закона одлучио да уступи опрему држави и задужио директора „Винче” да потом затражи од владе да нам уступи опрему без накнаде и на неодређено време. На тај начин били бисмо ослобођени плаћања пореза. Од Министарства просвете тражили смо да се сагласи са овим одлукама, али још нисмо добили одговор – објашњава Нешковић због чега пуштање у погон другог пакета опреме још не почиње.

Нашег саговорника брине да је посреди негативан став ресорног министарства према ФАМИ – главној снази „Винче”. Овај погон укључује два јонска извора и канала у којима се материјали бомбардују јонима. У тим процесима контролисано се мењају механичке, електричне, магнетне и друге особине разних материјала и добијају се нови материјали са супериорним особинама за примене у машинству, електроници, медицини и другим областима. Дакле, користи се искључиво у научне сврхе и представља довољан разлог да инострани научници дођу у „Винчу”, при чему онда, на основу тог боравка, позивају српске колеге у своје истраживачке центре.
Каква је то фама око ФАМЕ? Да ли акцелератор „Тесла” и ФАМА сметају Влади Србије, како покушава да објасни професор Нешковић?
– Став ресорног министарства је да наука у Србији треба да се базира претежно на теоријским истраживањима и великим међународним сарадњама и да не треба подржавати изградњу, коришћење већих научних постројења и озбиљнији развој високих технологија у земљи. Овакав став ће бити уграђен у нову стратегију научног и технолошког развоја Србије, а његове фаталне последице осетиће „Винча” – упозорава професор Нешковић.

И додаје да, захваљујући ФАМИ, српски научници у међународним истраживањима могу да учествују из првих редова. Без ФАМЕ, српски научници постају путници треће класе. Да ли онда влада шаље ФАМУ у таму? Можда ће акцелератор „Тесла” ипак осветлити памет наших политичара. Или је ту и Тесла немоћан?

----------------------------------------------------------------------

Министарство: Немамо зле намере према ФАМИ

Никола Танић, помоћник министра просвете, у изјави коју је дао за „Политику” каже да Министарство просвете, науке и технолошког развоја нема негативан став према ФАМИ.

– Проблем са порезом на додату вредност решавамо у сарадњи са Министарством финансија и он ће, надам се, убрзо бити решен. О висини буџетских средстава издвојених за пројекат ФАМА не могу да говорим без консултације са министром и државним секретаром, с обзиром на то да било каква нова одлука захтева промену финансијског плана за ову годину – појашњава Танић.