ММФ: продајте или затворите пропале фирме

Мисија ММФ, која је јуче завршила боравак код нас није крила незадовољство досадашњим темпом и резултатима приватизације државних предузећа. Очекивао се много већи број стратешких партнера, купаца за највећу број финансијски пропалих предузећа, јер смо се обавезали да 526 фирми продамо или пошаљемо у стечај до краја године.

Купце су до сада пронашли само ФАП и „Алекса Шантић”, а међу оних 12 малобројних за које су „на мишиће” расписани јавни позиви налазе се Издавачко предузеће „Рад” из Београда, „Аутотранспорт” из Краљева, „Бетоњерка” из Сомбора... Министар привреде Жељко Сертић обећао је мисији ММФ пред одлазак из Београда да ће до краја маја бити објављено још 15 тендера. О којим предузећима је реч у Агенцији за приватизацију јуче нису хтели да говоре пошто списак још није коначан.

Оправдање за овако спору приватизацију министар привреде је пронашао у многобројним процедурама које треба испоштовати, строгом законском оквиру, реституцији и катастру. Слично је потврдио и министар финансија Душан Вујовић на растанку са ММФ када је навео пример ПКБ-а који је атрактивно предузеће, али упркос томе не може да се приватизује, јер није решено питање поделе земљишта на пољопривредно и грађевинско.

– Не можете решити питање 500 предузећа у неколико месеци јер је то немогућ посао. Нема одустајања од приватизације, нити померања рокова. Само мањи део предузећа добиће до годину дана заштиту, али по прецизним и јасним плановима – казао је Сертић.

Од ММФ је, као што је познато, тражено да 16–17 предузећа остану заштићена од принудне наплате поверилаца, а тако и извесног стечаја после 31. маја. Од тог дана држава по одлуци Уставног суда престаје да штити 97 предузећа у реструктурирању. Ако се пође од тога да ће у круг одабраних ући стратешки важна предузећа за привреду наше земље која запошљавају највише људи, ту ће се вероватно наћи „Прва петолетка”, „14. октобар”, „Петрохемија”, РТБ „Бор”, „Галеника”, ПКБ, „Мостоградња”, „Икарбус”, „Симпо”, „Јумко”… Све ове фирме броје око 20.000 радника.

Министар Сертић је навео да је за 338 предузећа дефинисано на који начин ће бити реструктурирана и приватизована. Њихова судбина биће решена до 1. јула ове године.

– За свако предузеће имамо акциони план и уколико у одређеном периоду не нађемо стратешке партнере или немамо начин за њихово реструктурирање, та предузећа ће доживети судбину као и сва остала (стечај) – рекао је министар привреде.

Према договору са ММФ фирме које чекају приватизацију не смеју да добијају никакве државне субвенције. Тачније, за њих је издвојено само четири милиона евра док су им за пословање потребне стотине милиона евра годишње.

Имајући ово у виду њихова судбина би морала брже да се решава. Директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара први је указао да су за спорост и одуговлачење криви и запослени у тој агенцији, али и директори предузећа у реструктурирању који опструирају приватизацију, јер ће остати без посла када тај процес буде завршен. Да би казнио запослене у Агенцији министар привреде им је смањио плате за око 30 одсто (плата факултетски образованих радника је 103.000 динара). Казне тек треба да стигну директоре предузећа и заступнике државног капитала.

– Сви смо бесни због досадашњег вођења приватизације, понашања руководстава тих предузећа, али и агенција – рекао је министар привреде једном дневном листу и најавио смену 10 директора и 27 заступника капитала.

Само није одговорио зашто раније то није учинио и какве сврхе то има сада?