Почело снимање „Инферна”

Прва клапа филма „Инферно”, екранизације истоименог бестселера Дена Брауна, пала је пре неколико дана у Фиренци, у Италији. Реч је о трећем филму из серијала авантуристичких трилера о симбологу Роберту Лангдону, чија су прва два дела – „Да Винчијев код” (2006) и „Анђели и демони” (2009) – на светским биоскопским благајнама зарадила више од 1,24 милијарде долара.

И у филму „Инферно” лик професора религијске симболике Лангдона тумачи Том Хенкс, двоструки добитник Оскара за улоге у драмама „Филаделфија” и „Форест Гамп”. Њему су се у овом филму придружили: све траженија глумица Фелисити Џоунс, номинована за награду Америчке филмске академије за главну улогу у филму „Теорија свега”, Ирфан Кан, Омар Сија, Бен Фостер и Сидсе Бабет Кнудсен. Као и „Да Винчијев код” и „Анђеле и демоне”, филм режира Рон Хауард, добитник Оскара за режију драме „Блистави ум”, који је и продуцент трилера, заједно с Брајаном Грејзером и Деном Брауном. Адаптацију романа за потребе филма потписао је Дејвид Коеп, аутор сценарија за „Парк из доба Јуре” у режији Стивена Спилберга, „Немогућу мисију” и „Змијске очи” Брајана де Палме и „Собу панике” Дејвида Финчера.

„Инферно” наставља да прати авантуре харвардског тумача симбола. Када се Роберт Лангдон пробуди у италијанској болници са амнезијом, удружиће снаге са докторком Сијеном Брукс (Фелисити Џоунс) у нади да ће му она помоћи да се сети своје прошлости и да спречи фанатика који планира да свет зарази глобалном кугом која је повезана са Дантеовим „Паклом”.

„Узбуђен сам и радујем се снимању нашег трећег филма о Роберту Лангдону. Публика је широм света показала да воли да гледа његове авантуре, а ’Инферно’ у својој радњи садржи још више интрига, трилера и акције него претходна два филма”, изјавио је редитељ Хауард.

Филм ће током наредна два месеца бити сниман на локацијама у Фиренци, Венецији и Будимпешти, а у биоскопима ће бити приказиван од половине октобра наредне године.

Зашто Ватикан не воли Дена Брауна

„Инферно” је последњи роман Дена Брауна (1964), објављен 2013. године. Пишчево интересовање за криптографију и тајне државне агенције и удружења навело га је да напише први роман „Дигитална тврђава”. „Анђеле и демоне”, о нападу Илумината на Ватикан, објавио је 2000, а затим и светски бестселер „Да Винчијев код” (2003), узнемиривши Католичку цркву поигравањем с теоријама које негирају божанску природу Исуса Христа и сугеришу да је имао потомство с Маријом Магдаленом. Ово штиво, као и „Анђели и демони”, наишли су на неодобравање Ватикана и позив на бојкот. Објавио је и „Тачку преваре” и „Изгубљени симбол”, који су, заједно с другим романима, преведени на 52 језика.