Počelo snimanje „Inferna”

Prva klapa filma „Inferno”, ekranizacije istoimenog bestselera Dena Brauna, pala je pre nekoliko dana u Firenci, u Italiji. Reč je o trećem filmu iz serijala avanturističkih trilera o simbologu Robertu Langdonu, čija su prva dva dela – „Da Vinčijev kod” (2006) i „Anđeli i demoni” (2009) – na svetskim bioskopskim blagajnama zaradila više od 1,24 milijarde dolara.

I u filmu „Inferno” lik profesora religijske simbolike Langdona tumači Tom Henks, dvostruki dobitnik Oskara za uloge u dramama „Filadelfija” i „Forest Gamp”. Njemu su se u ovom filmu pridružili: sve traženija glumica Felisiti Džouns, nominovana za nagradu Američke filmske akademije za glavnu ulogu u filmu „Teorija svega”, Irfan Kan, Omar Sija, Ben Foster i Sidse Babet Knudsen. Kao i „Da Vinčijev kod” i „Anđele i demone”, film režira Ron Hauard, dobitnik Oskara za režiju drame „Blistavi um”, koji je i producent trilera, zajedno s Brajanom Grejzerom i Denom Braunom. Adaptaciju romana za potrebe filma potpisao je Dejvid Koep, autor scenarija za „Park iz doba Jure” u režiji Stivena Spilberga, „Nemoguću misiju” i „Zmijske oči” Brajana de Palme i „Sobu panike” Dejvida Finčera.

„Inferno” nastavlja da prati avanture harvardskog tumača simbola. Kada se Robert Langdon probudi u italijanskoj bolnici sa amnezijom, udružiće snage sa doktorkom Sijenom Bruks (Felisiti Džouns) u nadi da će mu ona pomoći da se seti svoje prošlosti i da spreči fanatika koji planira da svet zarazi globalnom kugom koja je povezana sa Danteovim „Paklom”.

„Uzbuđen sam i radujem se snimanju našeg trećeg filma o Robertu Langdonu. Publika je širom sveta pokazala da voli da gleda njegove avanture, a ’Inferno’ u svojoj radnji sadrži još više intriga, trilera i akcije nego prethodna dva filma”, izjavio je reditelj Hauard.

Film će tokom naredna dva meseca biti sniman na lokacijama u Firenci, Veneciji i Budimpešti, a u bioskopima će biti prikazivan od polovine oktobra naredne godine.

Zašto Vatikan ne voli Dena Brauna

„Inferno” je poslednji roman Dena Brauna (1964), objavljen 2013. godine. Piščevo interesovanje za kriptografiju i tajne državne agencije i udruženja navelo ga je da napiše prvi roman „Digitalna tvrđava”. „Anđele i demone”, o napadu Iluminata na Vatikan, objavio je 2000, a zatim i svetski bestseler „Da Vinčijev kod” (2003), uznemirivši Katoličku crkvu poigravanjem s teorijama koje negiraju božansku prirodu Isusa Hrista i sugerišu da je imao potomstvo s Marijom Magdalenom. Ovo štivo, kao i „Anđeli i demoni”, naišli su na neodobravanje Vatikana i poziv na bojkot. Objavio je i „Tačku prevare” i „Izgubljeni simbol”, koji su, zajedno s drugim romanima, prevedeni na 52 jezika.