Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Импа” продата на невиђено

„Импа” продата на невиђено
Плац "Импе" у Земуну се "затурио" (Фото Д. Ћирков)

Судбина „Импе”, земунске фабрике за израду сечива, налик је на судбину још понеких приватизованих српских предузећа. Није све сасвим „чисто”. Зна се да је 2003. године „Це маркет”, који је купила „Делта”, приватизацијом постао власник 63 одсто акција земунске фабрике. И да у процену вредности капитала овог предузећа тада није ушло његових пет хектара земљишта у Добановцима, који данас вреде од четири до пет милиона евра. А да јесте, „Делта” данас не би била власник већинског пакета акција и не би могла да одлучује о судбини „Импе”.

Како је почело?

Институт ЗМ је 2001. године „Импу” проценио на 27,5 милиона динара, а „Це маркет” је за 16-17 милиона динара тада постао већински власник. Ипак, поред пет хектара земљишта у Добановцима, „Импа” има и плац од 30 ари с различитим објектима у Улици Марије Бурсаћ у Земуну. Недавно је објављен оглас за тендерску продају овог плаца и непокретности на њему, а почетна цена је нешто нижа од 1,4 милиона евра.

Никола Јанковић, председник Управног одбора малих акционара „Импе”, тврди да су и они оштећени.

– Приватизација је почела 2001. а завршена 2003. године. У име „Це маркета” уговоре је потписивао Слободан Радуловић, сада у бекству, па тако и онај завршни који је потписан 2003. године. Ипак, њему је мандат директора „Це маркета” истекао 2002. године, тако да не знам како је могао да потпише уговор годину дана касније. Будући да у процену вредности капитала „Импе” није ушло пет хектара земљишта у Добановцима, смањена је вредност предузећа. Тврдим да је „Це маркет” тада постао власник само око 44 одсто капитала „Импе”, никако 63 одсто, колико је званично уписано, а данас је тај пакет у власништву „Делте” – указује Јанковић.

На састанку Скупштине акционара, одржаном 14. децембра прошле године, одлучено је да се прода „Импин” плац од 30 ари у земунској Улици Марије Бурсаћ. Недавно је објављен оглас за његову тендерску продају, а Јанковић каже да је тржишна вредност тог земљишта данас између два и три милиона евра.

– Скупштина је била нелегална, јер нису упућени позиви акционарима и није објављен оглас у одговарајућем дневном листу. Без обзира на то, на састанку скупштине смо покушали да се супротставимо одлуци да се плац прода на овај начин, али нисмо успели. Јер, захваљујући погрешној процени вредности „Импе” пре приватизације, сада постоји њен већински власник – објаснио је Јанковић.

Да ли ће се и у случају „Импе” поновити у Србији толико пута виђена сумњива приватизација за мале паре и на брзину, а потом продаја за неупоредиво виши новац? Да ли је поново на делу проверени рецепт – урушавање предузећа, затим уновчавање земљишта и непокретности?

– „Импа” ниже губитке од 2005. године. Сада у предузећу буквално седе три радника. А нема разлога да фирма не ради, осим можда оних скривених, које, верујем, зна само руководство – сматра наш саговорник.

С друге стране, у „Импи” има и радника који су сагласни с продајом дела имовине. Без њихове подршке на састанку Скупштине акционара не би било двотрећинске већине (66 одсто), неопходне за одлуку о продаји непокретности у Земуну.

Удружење акционара, са Јанковићем на челу, учиниће све да не буду преварени.

– Захтевамо да се приватизује целокупна преостала имовина. Значи и пет хектара који нису ушли у првобитну процену вредности капитала. Очекујемо да нам нови власници на основу тога плате преостале акције по тржишној вредности – јасан је Јанковић.

Незванично смо сазнали да ће радници бити обештећени делом новца од продаје плаца у Земуну.

У „Делти”, с друге стране, нисмо могли да добијемо коментар на питања која им је у наслеђе оставио „Це маркет”.

Савет за борбу против корупције проверава на који начин је приватизована „Импа”, а први резултати њиховог рада могу се очекивати ускоро.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.