Неискоришћена сезона Црвене звезде

Поред пораза с 2:1 од крагујевачког Радничког, чији тим не само што је већ испао из лиге него је и скоро пола сата играо с играчем мање, Црвена звезда је претрпела још један пораз на тој утакмици. Према податку са Звездиног званичног сајта, на стадиону су била 2.224 гледаоца!

То указује на неколико ствари. Најпре, Звездину армију навијача занима титула, а не фудбал. Да се „црвено-бели” боре за прво место или да су га већ обезбедили, било би много више публике.

На људима из клуба је да се определе шта им је важније. У овој сезони су хтели све: и да сачувају звање шампиона, и да афирмишу играче, и да с новим тренером, својим бившим капитеном, стварају Звездину игру.

Међутим, ништа од тога. Не само што је била притиснута превеликим обавезама које је сама себи наметнула него је чак хтела да се пружи преко губера, те је током целе сезоне била некако сапета.

У последња два кола чак мора да се бори да сачува друго место, јер јој се Чукарички примакао на само бод разлике.

Звезда је и летос и зимус, можда и преко својих могућности, доводила фудбалере. Колика је вајда од њих – сад сви знају.

Црвена звезда поново треба да се определи којим ће путем даље. Ову сезону није искористила.

Играње у Звездином дресу не значи и да је играч на висини на којој су раније били њени фудбалери. Исто важи и за тренере, руководство, навијаче, а и за све нас који на овај или онај начин то пратимо.

То што је њен тим привукао само 2.224 гледаоца јасно казује каква је њена игра. Она нема играче који привлаче публику, нема игру због које ће неко да одвоји време и нешто новца да дође и гледа – Звезду.

Дугови играчима могу да буду изговор, али не и оправдање. Зар би они играли као најбољи на свету ако би примали исто колико и ти највише плаћени асови?

Уосталом, то што Звезда заради на своје име заслуга је старих генерација. А шта може да заради ова генерација? Или она која долази...?

Црвена звезда има, као и остали клубови, превише фудбалера. Половина њих ако и заигра на такмичарској утакмици, то ће бити тек да се упише да су били у Звезди. А коштају и, пошто не играју, ствара се незадовољство.

Упркос тешким финансијским невољама Црвена звезда није хтела да се понаша другачије од онога што је уобичајено. Наставља да играче продаје и – купује. А већи део појачања, као и ранијих година, није оправдао очекивања.

Да се Звезда одлучила да форсира играче из своје школе или оне који би и џабе играли за њу, можда би такмичарски учинак био слабији ове сезоне, али не много, јер нити је сачувала титулу првака, нити је освојила национални куп, нити је лепо играла.

А још није ни учествовала у европским такмичењима. Могла је једну сезону да жртвује да се за екипа уигра, да тренер напредује као што је то некада било с Милорадом Павићем или Миљаном Миљанићем.

Звезда ће, вероватно, да настави по старом с неким кадровским променама. Можда и погоди, што се трофеја у домаћим надметањима тиче, али тешко да ће то бити и темељ који ће обезбедити да Црвена звезда у Европи представља нешто више од бившег победника Купа шампиона.