Сви подижу, једино ЕБРД снизио нашу стопу раста

Кад је премијер Александар Вучић пре неколико месеци рекао да ове године очекује раст привреде од 0,5 одсто, једина потврда те прогнозе стигла је од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), чији су аналитичари у јануару имали иста очекивања. Сви остали предвиђали су да ће Србија ове године остати у рецесији. Међу њима је био и министар финансија Душан Вујовић, који је буџет скројио на процени да нас ове године чека пад привредне активности од минус 0,5 одсто.

Како сада ствари стоје, премијер је у ЕБРД-у изгубио истомишљеника, али су неки други аналитичари своје прогнозе приближили његовој. Јер, док председник владе очекује и веће стопе раста, ЕБРД је јуче кориговао своју прогнозу наниже (са 0,5 на 0,3 одсто).

Чини се да никада није било више полемике око тога колико ће износити привредни раст. Можда због тога што се у ту својеврсну „кладионицу” укључио и сам премијер, па је сада нека врста шале међу аналитичарима хоће ли председник владе на крају можда бити најбољи правник међу економистима.

Прогнозе за ову годину кретале су се од минус један одсто, колико су била очекивања аутора „Кварталног монитора”, па чак до плус 1,2 процента, колико предвиђа Драгослав Величковић, шеф службе за макроекономска истраживања и анализе Сосијете женерал банке. Он је једини већи оптимиста од премијера.

Тај раст Величковић, пре свега очекује захваљујући паду увоза за најмање 1,3 одсто, што је резултат великог пада цене сирове нафте, која је, уз природни гас, чинила 12,7 одсто српског увоза прошле године.

– Након прошлогодишњих поплава, многи рудници су изгледали као вештачка језера, што је утицало на производњу електричне енергије. Иако је јак утицај сезонских ефеката, када говоримо о већини индикативних компоненти, евидентно је да је за економију неопходан потпун опоравак рударске производње – сматра Величковић.

Иако су оваква одступања у прогнозама постојала и претходних година сада су од пресудне важности, јер би сваки плус био формални знак изласка Србије из рецесије.

По дефиницији из економских уџбеника, да би једна привреда ушла у рецесију потребно је да два узастопна квартала буде у минусу. Србија је у минусу знатно дуже. Прошле године забележила је пад од минус 1,8 одсто. С друге стране, да би формално изашла из рецесије, потребно је да само једно тромесечје буде у плусу. Такође, овога пута све корекције раста имају више психолошки, него номинални ефекат.

У конкретном случају када је Међународни монетарни фонд (ММФ) померио стопу раста са минус 0,5 на нула одсто то преведено у бројке значи да ће очекивани БДП бити већи за 150 милиона евра. Ово је иначе друга ревизија стопе привредног раста који је Фонд радио за Србију. Првобитно, они су предвидели да ће привредна активност ове године, због примене мера фискалне консолидације биту у паду од око један одсто. Како је објаснила Зузана Мургасова, шефица мисије ММФ-а, ревизији раста највише је допринела нижа цена нафте на светском тржишту (што смањује трошкове производње), али и већа тражња за српском робом у земљама Европске уније.

Премијер Александар Вучић убеђен је да ће ММФ приликом следеће посете Србији у августу још једном ревидирати нашу стопу раста. Министар Вујовић такође очекује да ће привредна активност бити у плусу. Јер, у прогнозу Фонда није ушао допринос железаре, ни очекивано решавање судбине петрохемијског комплекса („Азотара”, МСК, „Петрохемија”). И аналитичари билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) сада сматрају да је реално очекивати незнатни плус. Њихова прва прогноза била је да ће БДП бити у паду од минус 0,8 одсто. Према нашим сазнањима и НБС је померила очекиване стопе раста са минус 0,5 на нула одсто.

Своје прогнозе у негативној зони још држе аутори „Кварталног монитора” (минус један), Фискални савет и Светска банка (минус 0,5) и Европска комисија (минус 0,1 одсто).

----------------------------------------------------

ММФ: само Србија у рецесији

Вашингтон – Привреда региона наставља раст у 2015, осим Србије која једина може да очекује продужетак рецесије, процене су из овогодишњег регионалног извештаја Међународног монетарног фонда (ММФ) који је јуче представљен.

Након 1,8 одсто негативног привредног раста у 2014, у Србији се за 2015. прогнозира такође негативан привредни раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто.

У целини гледано, процена ММФ-а је да ће привреде средње и југоисточне Европе ове године наставити опоравак, по просечним реалним стопама раста БДП-а које ће се кретати и изнад четири одсто.

Извештај се односи на земље средње, источне и југоисточне Европе, балтичке земље и бивше совјетске републике, међу којима по очекиваној стопи раста предводе Црна Гора и Македонија, за које у ММФ-у у овој години прогнозирају раст БДП-а од 4,7 односно 3,8 одсто. Танјуг