Како ћемо сарађивати са ЕУ после дана „Д” на Косову

Како ће се одвијати односи Србије и Европске уније после најављеног једностраног проглашења независности Косова и признања појединих држава, видеће се већ на првом састанку регионалне сарадње. Као битан услов европских интеграција, регионална сарадња и добросуседски односи биће први тест и за Србију и за ЕУ.

С обзиром на то да ни ЕУ као целина нити неке њене чланице неће признати независност Косова, бар не у прво време, у Влади Србије очекују да ЕУ неће ићи на условљавање Србије признавањем отцепљене територије. Једноставно речено, ЕУ од Србије очекује „конструктивну опструкцију”.

„Не верујем да ће се икада поставити питање признања. Претпоставља се да ЕУ очекује да Србија заузме став који неће укључивати захтев да се Косово искључи из регионалне сарадње и регионалних иницијатива”, каже извор „Политике” из надлежног министарства и наглашава да ће се, с друге стране, очекивати да реакција Србије не буде таква да хомогенизује све чланице ЕУ да стану на страну Косова.

Та врста критеријума и сарадње ће бити велики тест: или ће Србија остати учесница регионалне сарадње или ће иступити из свих таквих организација у којима се очекује наставак присуства представника Косова. Дилему ће разрешити начин представљања Косова и Метохије.

Делегације из Приштине до сада су на свим скуповима биле представљане ознаком „Унмик–Косово”, а Србија ће највероватније тражити да тако остане и у наредном периоду од 120 дана, док год Мисија ЕУ не преузме сасвим ингеренције.

За сада нема назнака шта би могло да буде решење после тог периода.

Да ли ће ЕУ удовољити захтевима Србије, зависиће од тога колико је реално оно што тражи Београд. „Најважније је да ми не будемо ти који ће преврнути сто. Морамо наћи меру да пошаљемо јасан сигнал неслагања, али да учествујемо са прихватљивим захтевом. То ће у регионалним организацијама, у којима је Косово присутно, бити теже него у међународним, у којима није”, каже извор „Политике” који је у свакодневном контакту са званичницима ЕУ.

До сада је Резолуција 1244 Савета безбедности УН била оквир који је омогућавао присуство НАТО-а, али и учешће косовских Албанаца у свим регионалним програмима под именом „Унмик–Косово”. Представник Унмика би први говорио, а потом давао реч представнику косовске владе. То је била форма коју је Београд толерисао и омогућавала је комуникацију. На основу тог начина представљања Косово је потписало и читав низ регионалних споразума, па и Цефту.

На састанцима регионалне сарадње на којима учествују државе, Косово је имало статус госта председавајућег, дакле степеницу испод пуноправног члана. На скуповима који не репрезентују међународне организације дозвољавали су већу флексибилност и ту је Косово учествовало равноправно – али са таблом „Унмик–Косово” и заставом УН.

Функционер Пакта за југоисточну Европу Горан Свилановић сматра да тако треба да остане и даље и подсећа да често на таквим скуповима нису постављане ознаке, управо због истог проблема са Македонијом. Управо ће Свилановић имати прилику да демонстрира став Србије после најављеног проглашења независности покрајине на неколико састанака регионалних организација, који се одржавају крајем фебруара у Софији.

Претпостављајући да ће Србија највероватније тражити да у регионалним организацијама Косово буде заступљено као учесница, а не земља-чланица, саговорници „Политике” упозоравају да целокупна регионална сарадња почива управо на избегавању проблема. У том контексту, Свилановић сматра да Србија може да каже: „Можемо и хоћемо да сарађујемо под овим правилима која су важила до јуче, што се Србије тиче независност не признајемо, мисију ЕУ не признајемо, нећемо да рушимо оно што имамо, али смо спремни да радимо на нивоу који је прихватљив за све”.

Општи је закључак да, с обзиром да ЕУ не жели проблеме у региону, али не жели ни да се нађе у позицији таоца, од понашања Србије зависиће да ли ће Косово приграбити „колатералну корист”, односно да ли ће Брисел у жељи да избегне нестабилност у региону ову територију раније интегрисати у ЕУ.

-----------------------------------------------------------

Немачко упутство привредницима

„Политика” је дошла до кратке ноте коју је, после „брифинга” у немачкој амбасади у Београду председник Управног одбора Немачког привредног удружења Ернест Боде упутио предузећима на територији Србије са обавештењем како би били припремљени на реакцију Србије „у случају једностраног проглашења независности покрајине Косова и Метохије – што више није искључено”.

У обавештењу упућеном немачким предузећима наводи се да би једна од могућих мера Владе Републике Србије могло бити затварање границе према покрајини, што би, „између осталог, могло отежати или онемогућити робни промет између јужне Србије и покрајине, која се налази под управом УН” и „значити ограничење путничког саобраћаја, односно проблеме при уласку у покрајину преко Македоније и излазак преко границе са јужном Србијом”.

У краткој ноти се закључује да је председник Управног одбора Немачког привредног удружења у Београду сматрао неопходним да директоре и немачка предузећа у Србији упозори да буду припремљени ако дође до оваквог развоја ситуације и саветује им да предузму одговарајуће мере.