Колика је енергетска зависност Србије?

После фактичке пропасти пројекта „Јужни ток” интензивиране су дебате како обезбедити енергетску сигурност земље. Изненађујуће је добар податак да је енергетска зависност Србије 2013. износила 23,5 одсто и да смо били четврта држава у Европи по минимуму зависности од иностраних енергената. Од суседа, енергетска зависност Хрватске износила је чак 52 одсто, Македоније 48, Црне Горе 26 и Албаније 25 процената. Овај резултат ипак треба посматрати у контексту преполовљене индустријске производње у нашој земљи у односу на четврт века раније. Подаци се односе на потрошњу примарне енергије, која је знатно виша (за 50 одсто) од потрошње финалне енергије. Наиме, примарна енергија се користи за производњу струје, мазута, бензина… Потребне количине угља (учествује у потрошњи примарне енергије са 50 одсто), обезбеђују се из домаће производње са више од 90 процената (док се нпр. металуршки кокс увози). Потрошња угља доминантно је везана за производњу енергије трансформацијом (електрична енергија), пре свега у термоелектранама.

За разлику од угља, око три четвртине нафте и њених деривата и четири петине природног гаса обезбеђује се из иностранства. Увозе се нафтни деривати (примарни бензин, течни нафтни гас, евродизел, базна уља). Тренутно се највише гаса увози из Русије, с тенденцијом потпуног везивања за руски гас, а слична је ситуација и с нафтом и нафтним дериватима (део нафте и гаса који се производи у Србији опадаће наредних година). Од осталих енергената, најзначајнији су хидроенергија и биомаса, односно дрво (заједно чине око осмине потрошње примарне енергије).

Изражен проблем јесте то што је потрошња примарне енергије по јединици БДП у Србији већа за 15 процената од светског просека и скоро двоструко виша него у европским државама чланицама ОЕЦД. То говори о ниској енергетској ефикасности, што је проблем на коме треба интензивно радити.

Процењује се и да ће увозни део у финалној потрошњи енергије наредних деценија лагано расти, те да ће, у складу с Енергетском стратегијом Србије, у 2030. години достићи 37,4 одсто. По секторима потрошње финалне енергије највише се троши у сектору домаћинстава (35 одсто), затим индустрије (27), те саобраћаја (25 процената).

У складу с проценама World Energy Outlook из 2014, очекује се до 2040. увећање тражње за примарном енергијом за 37 процената, с тим да ће потрошња природног гаса порасти за 50, а нафте за десет одсто. Ови трендови имаће неповољне последице по енергетску сигурност Србије. То се види и на основу процена Енергетске стратегије Србије из 2014, где се пројектује да ће увозна зависност, кад је реч о природном гасу, 2030. бити чак 97,6 одсто, док ће увоз нафте порасти на више од 90 одсто укупне потрошње.

За мању енергетску зависност Србије неопходно је испунити два услова: повећати производњу енергије из сопствених енергетских извора (пре свега из хидро-потенцијала), те променити ценовну политику која доноси губитке, односно нерационалну потрошњу енергије. Најављени раст цена струје, иако непопуларан, чини се као рационално решење, које би требало да буде праћено штедњом енергије где год је то могуће (тзв. енергетска ефикасност).

Институт за европске студије