Данас хитна седница Савета безбедности на захтев Србије

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. фебруара – Чланице Савета безбедности УН су одлучиле да одрже хитну ванредну седницу посвећену Косову – на захтев Србије који је подржала Русија. Србију ће на састанку, за који се чује да ће бити одржан по подне и ипак бити затворен за јавност, представљати министар спољних послова Вук Јеремић.

Пред полазак овамо, Јеремић је изјавио да ће изнети став Београда да не прихвата илегални чин сецесионизма, најављен у Приштини као једнострано проглашење независности покрајине. Министар је рекао и да ће тражити да Савет безбедности учини све да такву одлуку спречи.

Србија је у уторак затражила да се Савет безбедности УН хитно састане због „екстремно опасне ситуације у српској покрајини Косово и Метохија, где смо сведоци завршних припрема за једнострано проглашење независности”. За овом седницом, као превентивним чином против наговештене независности Косова, могао би да уследи још један захтев Београда – да се Савет безбедности састане и после евентуалног таквог чина Приштине, најављеног за недељу или понедељак. Оба дана су, овога пута, нерадна у УН, јер у понедељак Америка обележава свој празник Председнички дан.

Седнице Савета безбедности по хитном поступку могу, како кажу познаваоци, да буду заказане и за нерадни дан – по захтеву неке од чланица. Русија је изјавила да подржава захтев Србије па би се тај њен став могао сматрати разлогом да Савет безбедности одржи још једно заседање – без одлагања.

Слаби су изгледи да ће тај орган светске организације моћи да се сада усагласи око Космета. Хроничари подсећају да су раније, за време „хладног рата”, у случају блокаде рада Савета – поготову око Блиског истока – сазиване ванредне седнице Генералне скупштине УН. У овом часу нема наговештаја да би било која страна ускоро тражила такво заседање, али се наговештава да би у септембру у Генералној скупштини могло да дође до „битке за декларацију” о Косову – која нема обавезујућу али има моралну снагу.

Циљ Србије би у тој прилици могао да буде, како се чује, да се против независности њене покрајине изјасни бар 100 чланица УН, од укупно 192. Ту бројку је, као своје прижељкивање у прилог независности, поменула и Приштина.

Предстоји, у сваком случају, продужена дипломатска борба због Космета. И у УН.