Нова климатска реалност

Србију и Босну и Херцеговину пре годину дана погодиле су највеће поплаве у последњих 120 година, потапајући све живо пред собом. Непосредно после тога лично сам се уверила у катастрофалне последице тих поплава. За само неколико дана изазвале су штету која се у Босни и Херцеговини процењује на 15 одсто националног дохотка, а у Србији на око пет одсто. Поплаве су привремено уништиле било какву могућност привредног раста у обе земље и осиромашиле хиљаде људи.

И друге земље на западном Балкану су се суочавале са сличним ризицима, и то не само од поплава: суша је 2012. знатно умањила производњу струје у Албанији, па је због њеног увоза повећан фискални дефицит земље. Суше и високе температуре су довеле до огромних губитака у пољопривреди Македоније у 2007, 2008, 2011. и 2012. године.

Земље западног Балкана су лоше припремљене за велике природне непогоде,а научници нас упозоравају да ће климатске промене само погоршати ситуацију. Ове земље треба већ сада да размишљају како да се за то припреме.

Глобално загревање је већ подигло температуру за 1,5 степени у односу на време пре развоја индустрије, а недавни извештај Светске банке „Смањите температуру: Суочавање са новом климатском нормалношћу“ наводи да постоји 40 одсто шанси да то глобално загревање, ако се ништа не предузме, пре 2100. године подигне просечну температуру за више од четири степена.

Извештај се бави и западним Балканом. Очекује се да ће се екстремни проблеми с водом – велике суше лети и поплаве зими и у пролеће – у региону само повећавати, уз низ негативних последица у пољопривреди, енергетици, као и по здравље и сигурност становништва. Западни Балкан се већ издваја као „врућа тачка”, са чешћим топлотним ударима, уз повећање сушних дана за 20 одсто. Осим тога, ризик од зимских и пролећних поплава – укључујући и поплаве које се дешавају једном у сто година – биће повећан дуж Дунава, Саве и Тисе због већег топљења снега и обилнијих киша током зиме.

Студија Светске банке „Ризици од поплава и земљотреса у Европи и централној Азији“, која ће ускоро изаћи из штампе, показује да економске штете и губици од поплава које се дешавају једном у сто година на западном Балкану могу бити између три и двадесет одсто националног дохотка, у зависности од државе у којој се догађају. Студија указује и на то да је ризик од земљотреса и штета које они доносе у овим земљама чак повећан. Више од половине националног дохотка Албаније и БЈР Македоније било би потребно за санацију настале штете од јаких земљотреса – што грађани БЈР Македоније дужег памћења знају.

Као одговор на све ове претње, земље западног Балкана треба да се преоријентишу са хитног реаговања после катастрофе на активнији приступ који подразумева управљање ризиком пре него што се катастрофе догоде. Недавно представљени српски национални програм управљања ризиком од катастрофа важан је корак у том правцу. Основан средствима Европске уније, Програма Уједињених нација за развој, швајцарског Министарства за привреду, швајцарске Агенције за развој, аустријског Програма партнерства градова и Светске банке, овај програм ствара заједничке основе за смањење ризика од разних врста непогода у Србији. Програм обезбеђује простор за координацију управљања ризицима од непогода између владиних агенција, разних сектора и учесника.

С обзиром на то да су ризици у региону заједнички, да постоји економска међузависност, као и да су потребе земаља западног Балкана сличне, регионални приступ би повећао ефикасност управљања ризицима од непогода.

Док цео свет настоји да помогне земљама које се носе с последицама природних катастрофа, од Непала до Хаитија, воде се и расправе о томе како изградити неку врсту глобалног осигурања од ових катастрофа. У међувремену, неке земље западног Балкана већ су основале регионално осигуравајуће друштво „Европа Ре”, чија је улога да покрије ризик од природних катастрофа. Ово осигуравајуће друштво је у власништву влада Албаније, БЈР Македоније и Србије и покрива осигурање приватних некретнина, малих предузећа и пољопривреде у случају катастрофа изазваних поплавама и земљотресима.

Врло је важно да земље овог региона постану свесне климатских промена и да се прилагоде свету у којем су природне несреће чешће и жешће. Ми у Светској банци смо спремни да подржимо ваш напор да изградите друштво отпорније на ове катастрофе.

Директорка Светске банке за југоисточну Европу