Nova klimatska realnost

Srbiju i Bosnu i Hercegovinu pre godinu dana pogodile su najveće poplave u poslednjih 120 godina, potapajući sve živo pred sobom. Neposredno posle toga lično sam se uverila u katastrofalne posledice tih poplava. Za samo nekoliko dana izazvale su štetu koja se u Bosni i Hercegovini procenjuje na 15 odsto nacionalnog dohotka, a u Srbiji na oko pet odsto. Poplave su privremeno uništile bilo kakvu mogućnost privrednog rasta u obe zemlje i osiromašile hiljade ljudi.

I druge zemlje na zapadnom Balkanu su se suočavale sa sličnim rizicima, i to ne samo od poplava: suša je 2012. znatno umanjila proizvodnju struje u Albaniji, pa je zbog njenog uvoza povećan fiskalni deficit zemlje. Suše i visoke temperature su dovele do ogromnih gubitaka u poljoprivredi Makedonije u 2007, 2008, 2011. i 2012. godine.

Zemlje zapadnog Balkana su loše pripremljene za velike prirodne nepogode,a naučnici nas upozoravaju da će klimatske promene samo pogoršati situaciju. Ove zemlje treba već sada da razmišljaju kako da se za to pripreme.

Globalno zagrevanje je već podiglo temperaturu za 1,5 stepeni u odnosu na vreme pre razvoja industrije, a nedavni izveštaj Svetske banke „Smanjite temperaturu: Suočavanje sa novom klimatskom normalnošću“ navodi da postoji 40 odsto šansi da to globalno zagrevanje, ako se ništa ne preduzme, pre 2100. godine podigne prosečnu temperaturu za više od četiri stepena.

Izveštaj se bavi i zapadnim Balkanom. Očekuje se da će se ekstremni problemi s vodom – velike suše leti i poplave zimi i u proleće – u regionu samo povećavati, uz niz negativnih posledica u poljoprivredi, energetici, kao i po zdravlje i sigurnost stanovništva. Zapadni Balkan se već izdvaja kao „vruća tačka”, sa češćim toplotnim udarima, uz povećanje sušnih dana za 20 odsto. Osim toga, rizik od zimskih i prolećnih poplava – uključujući i poplave koje se dešavaju jednom u sto godina – biće povećan duž Dunava, Save i Tise zbog većeg topljenja snega i obilnijih kiša tokom zime.

Studija Svetske banke „Rizici od poplava i zemljotresa u Evropi i centralnoj Aziji“, koja će uskoro izaći iz štampe, pokazuje da ekonomske štete i gubici od poplava koje se dešavaju jednom u sto godina na zapadnom Balkanu mogu biti između tri i dvadeset odsto nacionalnog dohotka, u zavisnosti od države u kojoj se događaju. Studija ukazuje i na to da je rizik od zemljotresa i šteta koje oni donose u ovim zemljama čak povećan. Više od polovine nacionalnog dohotka Albanije i BJR Makedonije bilo bi potrebno za sanaciju nastale štete od jakih zemljotresa – što građani BJR Makedonije dužeg pamćenja znaju.

Kao odgovor na sve ove pretnje, zemlje zapadnog Balkana treba da se preorijentišu sa hitnog reagovanja posle katastrofe na aktivniji pristup koji podrazumeva upravljanje rizikom pre nego što se katastrofe dogode. Nedavno predstavljeni srpski nacionalni program upravljanja rizikom od katastrofa važan je korak u tom pravcu. Osnovan sredstvima Evropske unije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, švajcarskog Ministarstva za privredu, švajcarske Agencije za razvoj, austrijskog Programa partnerstva gradova i Svetske banke, ovaj program stvara zajedničke osnove za smanjenje rizika od raznih vrsta nepogoda u Srbiji. Program obezbeđuje prostor za koordinaciju upravljanja rizicima od nepogoda između vladinih agencija, raznih sektora i učesnika.

S obzirom na to da su rizici u regionu zajednički, da postoji ekonomska međuzavisnost, kao i da su potrebe zemalja zapadnog Balkana slične, regionalni pristup bi povećao efikasnost upravljanja rizicima od nepogoda.

Dok ceo svet nastoji da pomogne zemljama koje se nose s posledicama prirodnih katastrofa, od Nepala do Haitija, vode se i rasprave o tome kako izgraditi neku vrstu globalnog osiguranja od ovih katastrofa. U međuvremenu, neke zemlje zapadnog Balkana već su osnovale regionalno osiguravajuće društvo „Evropa Re”, čija je uloga da pokrije rizik od prirodnih katastrofa. Ovo osiguravajuće društvo je u vlasništvu vlada Albanije, BJR Makedonije i Srbije i pokriva osiguranje privatnih nekretnina, malih preduzeća i poljoprivrede u slučaju katastrofa izazvanih poplavama i zemljotresima.

Vrlo je važno da zemlje ovog regiona postanu svesne klimatskih promena i da se prilagode svetu u kojem su prirodne nesreće češće i žešće. Mi u Svetskoj banci smo spremni da podržimo vaš napor da izgradite društvo otpornije na ove katastrofe.

Direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu