Узбуњивач без посла и правде

Да ли се сећате узбуњивача проф. др Бранка Гардашевића, који је пре годину и по дана започео причу о спорним дипломама на некадашњем ДИФ-у, због чега је Министарство просвете поништило неколико стотина индекса полазницима ондашње Више тренерске школе на овом факултету? Тај исти професор је у међувремену добио отказ, а решењем инспекције наложено је да се врати на посао. За наш лист каже да сваки дан одлази на факултет, али да му је канцеларија закључана, да је правно невидљив и да ће декан радије платити новчане пенале него да њега врати на посао.

Покушавајући да се избори за своја права, обратио се инспекцији рада, Министарству просвете, универзитетском омбудсману, Сенату Универзитета у Београду, заштитнику грађана и скоро годину и по дана ова прича делује као „борба са ветрењачама”.

Инспекторат Министарства рада у децембру прошле године је пресудио да овај професор треба да буде враћен на посао и да ће у супротном факултету принудним путем бити наплаћена новчана казна од 20 хиљада динара, која ће се повећавати до десетоструког износа први пут изречене казне.

– Колегиница, такође узбуњивач, управо је враћена на посао. Ваш лист је и о њој недавно писао, захваљујући ангажовању покрајинског секретара за образовање. Министар Вербић не само да не помаже већ доприноси хаосу на ДИФ-у тиме што не шаље четири представника државе у Савет факултета, па декан може да ради шта му је воља. Осим тога, навршило се годину дана од када је просветна инспекција поништила силне дипломе са ДИФ-а, а још није подигнута ниједна оптужница. Поништено скоро 600 диплома, а нико није крив! – чуди се професор Гардашевић.

Он додаје да су на ДИФ почеле да пристижу прве тужбе од људи чије су дипломе поништене.

Проф. др Владимир Копривица, декан Факултета спорта и физичког васпитања (инсистира на томе да ово није ДИФ) има другу верзију приче и подсећа на то да је и сам Гардашевић био наставник у спорном периоду (пре 10 година), чак и руководилац одсека за рукомет. Он такође сматра да су одлуке наставно-научног већа, Сената БУ, Закон о високом образовању и Уредба владе правно знатно јаче од решења једног инспектора у једном министарству. Због тога, како истиче, заједно са својим сарадницима из деканата и наставничким колективом, одбија да крши закон све док је декан, без обзира на то са које стране долазили притисци.

– Истина је да добијамо тужбе, али то је друга прича и туже нас за нешто за шта немају основа: уверења о завршеном школовању (не дипломе) нису поништена, већ су поништени индекси, по налогу Министарства просвете, а сви којима је то учињено позвани су да се јаве ради издавања потврде о положеним испитима. Од Гардашевића веома често добијамо (сви наставници и сарадници) и-мејлове са обимним материјалом и увредљивим садржајем – каже декан Копривица.

Према његовим речима, велика је неистина да лично неће да реши проблем, чак је био уздржан на гласању приликом избора Гардашевића. Када је реч о решењу инспекције Министарства за рад, оно је, према његовом мишљењу, непримењиво и потпуно супротно налазу истог министарства, али другог инспектора.

– Ово решење је непримењиво, јер нико ко није изабран по Закону о високом образовању нема права да се врати на посао. Осим тога, да би неки наставник или сарадник по истеку уговора о раду (и ако нису изабрани) био распоређен на друго радно место у ваннастави, мора бити слободно радно место које одговара стручној спреми кандидата и за којим факултет има потребе. Наш факултет нема слободних радних места. Осим тога, Гардашевић никада ни усмено ни писано није затражио да се тако запосли – тврди декан.

Овој аргументацији се супротставио и синдикат „Независност” овога факултета, који тврди да радна места постоје, да је несумњиво реч о одмазди и да незаконито поступање декана наноси материјалну и нематеријалну штету факултету и запосленима.

– То што је неко синдикални руководилац и узбуњивач, одговара на ово декан, не сме да има било какав утицај на избор наставника, који се спроводи по научним и стручним критеријумима.

Гардашевић је киван и на омбудсмана, који, додуше, јесте утврдио да факултет треба да „отклони пропуст”, и то још пре решења инспекције, али од тада одбија да се поново позабави његовим случајем.

– Зар није логично да баш омбудсман први заштити узбуњивача? Ипак, у Србији то није тако. Када сам се обратио Саши Јанковићу и тражио да поднесе кривичну пријаву против одговорног лица у органу који ми наноси штету и игнорише његову препоруку, он то није учинио. Логично је да сваки нормалан човек треба да подржи институцију заштитника грађана, али не видим да је овдашњим грађанима ишта боље од када постоје ти „заштитници за све и свашта” – каже Гардашевић.

У стручној служби заштитника грађана су нам потврдили да је Саша Јанковић донео препоруку по којој факултет није поступио, а која је и даље важећа. Међутим, упућивање нове препоруке, према његовом мишљењу, не би имало смисла.

Дописе које је Гардашевић наставио да шаље у овој институцији сматрају – непримереним притиском. Објашњавају да заштитник грађана није никада до сада у појединачном случају искористио законску могућност (а не обавезу) да, у случају да се не поступа по препоруци, затражи да се разреши руководилац органа.

– Посебно треба обратити пажњу на комуникацију Бранка Гардашевића са овом институцијом, која се може окарактерисати као недозвољени притисак. Годишње заштитник грађана оконча око 1.500 поступака у којима утврди повреду права грађана и у нешто мање од 90 одсто случајева по препорукама буде поступљено – наводи се у писаном одговору који је достављен нашем листу.

У Министарству просвете кажу да је почело именовање чланова Савета овог факултета, као и да су прошле године просветни инспектори обавили делимични управни надзор.

Гардашевић не мирује и наставља даље да се бори. Он је пре две године Одбору за професионалну етику пријавио плагијат једне докторске дисертације одбрањене на Факултету спорта и физичког васпитања. До овог тренутка поступак није окончан.