Велике инвестиције и притисак улагача

Само у прошлој години у Црну Гору је привучено 900 милиона евра нових страних инвестиција и по улагањима по глави становника ова република је и даље на самом врху у Европи.

Недавно је у Лос Анђелесу на једном од највећих туристичких инвестиционих скупова на свету, где је представљен извештај Светског центра за туризам и путовања, констатовано да и мале и велике земље бележе добре резултате у туризму сусрећући се са истим проблемима. У врху листе између две велике земље Кине и Индије, нашла се – Црна Гора.

Убрзани развој условио је да се озбиљно почне са решавањем инфраструктурних проблема, деценијама присутних у Црној Гори. Према речима Предрага Ненезића, министра за туризам и заштиту животне средине Црне Горе, пројекат регионалног водоснабдевања биће сигурно завршен за сезону 2010. године. Други врло важан задатак и инвестиција јесте путна мрежа у коју ће ове године бити уложено петнаестак милиона, а у наредне три године 143 милиона евра. Отпадне воде су врло озбиљан пројекат, за који је планирано да се у наредне четири године издвоји 45 милиона евра, када ће бити завршена сва постројења за пречишћавање отпадних вода (са изузетком Улциња). Тиват, Котор, Будва, Херцег Нови и Бар су већ почели са овим радовима.

И када је у питању чврсти отпад Црна Гора се одлучила за регионалну санитарну депонију, а пројекти за решавање овог проблема биће завршени до почетка 2010. године.

Пуно тога је урађено на заштити простора, а у парламенту Црне Горе је ратификована барселонска конвенција и потписан чувени Протокол који подразумева интегралну заштиту у обалном подручју.

Потписивањем Протокола Црна Гора се, као и већина медитеранских земаља, обавезала на поштовање правила, а ЕУ ће донети декларацију којом ће појачати снагу овог протокола. Свакако, сви урбанистички пројекти који су започети у току ратификације овог документа мораће да се заврше, јер ни један међународни уговор нема ретроактивно дејство.

Међутим, после усвајања Протокола све мора да се планира у зони ван стотину метара од највећег таласа у току зиме на приморју. То је јако важно, посебно због чињенице да Црногорско приморје има пуно неодговарајуће градње. Мора се имати у виду да је 78 одсто црногорске обале неизграђено, то је, дакле, зона без икакве градње, и да су најатрактивније локације очуване (пошто су биле војне) и сада ће бити дате на туристичку валоризацију. И све остале зелене зоне дефинисане просторним планом посебне намене, подручја морског добра оснажиће се овим протоколом и обезбедиће се одговарајуће коришћење простора на приморју, објаснио је Ненезић.

Радиће се и просторни план посебне намене за подручје Бјеласице и Комова, потом и детаљни планови за туристичке општине на северу. Ово је само један од начина да се одоли великом притиску инвеститора на Црну Гору и да се одаберу прави стратешки партнери за развој економије и туристичког сектора Црне Горе на дуге стазе.