Velike investicije i pritisak ulagača

Samo u prošloj godini u Crnu Goru je privučeno 900 miliona evra novih stranih investicija i po ulaganjima po glavi stanovnika ova republika je i dalje na samom vrhu u Evropi.

Nedavno je u Los Anđelesu na jednom od najvećih turističkih investicionih skupova na svetu, gde je predstavljen izveštaj Svetskog centra za turizam i putovanja, konstatovano da i male i velike zemlje beleže dobre rezultate u turizmu susrećući se sa istim problemima. U vrhu liste između dve velike zemlje Kine i Indije, našla se – Crna Gora.

Ubrzani razvoj uslovio je da se ozbiljno počne sa rešavanjem infrastrukturnih problema, decenijama prisutnih u Crnoj Gori. Prema rečima Predraga Nenezića, ministra za turizam i zaštitu životne sredine Crne Gore, projekat regionalnog vodosnabdevanja biće sigurno završen za sezonu 2010. godine. Drugi vrlo važan zadatak i investicija jeste putna mreža u koju će ove godine biti uloženo petnaestak miliona, a u naredne tri godine 143 miliona evra. Otpadne vode su vrlo ozbiljan projekat, za koji je planirano da se u naredne četiri godine izdvoji 45 miliona evra, kada će biti završena sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (sa izuzetkom Ulcinja). Tivat, Kotor, Budva, Herceg Novi i Bar su već počeli sa ovim radovima.

I kada je u pitanju čvrsti otpad Crna Gora se odlučila za regionalnu sanitarnu deponiju, a projekti za rešavanje ovog problema biće završeni do početka 2010. godine.

Puno toga je urađeno na zaštiti prostora, a u parlamentu Crne Gore je ratifikovana barselonska konvencija i potpisan čuveni Protokol koji podrazumeva integralnu zaštitu u obalnom području.

Potpisivanjem Protokola Crna Gora se, kao i većina mediteranskih zemalja, obavezala na poštovanje pravila, a EU će doneti deklaraciju kojom će pojačati snagu ovog protokola. Svakako, svi urbanistički projekti koji su započeti u toku ratifikacije ovog dokumenta moraće da se završe, jer ni jedan međunarodni ugovor nema retroaktivno dejstvo.

Međutim, posle usvajanja Protokola sve mora da se planira u zoni van stotinu metara od najvećeg talasa u toku zime na primorju. To je jako važno, posebno zbog činjenice da Crnogorsko primorje ima puno neodgovarajuće gradnje. Mora se imati u vidu da je 78 odsto crnogorske obale neizgrađeno, to je, dakle, zona bez ikakve gradnje, i da su najatraktivnije lokacije očuvane (pošto su bile vojne) i sada će biti date na turističku valorizaciju. I sve ostale zelene zone definisane prostornim planom posebne namene, područja morskog dobra osnažiće se ovim protokolom i obezbediće se odgovarajuće korišćenje prostora na primorju, objasnio je Nenezić.

Radiće se i prostorni plan posebne namene za područje Bjelasice i Komova, potom i detaljni planovi za turističke opštine na severu. Ovo je samo jedan od načina da se odoli velikom pritisku investitora na Crnu Goru i da se odaberu pravi strateški partneri za razvoj ekonomije i turističkog sektora Crne Gore na duge staze.