Стечај за већину предузећа

Влада Србије усвојила je измене Закона о приватизацији којим се још годину дана продужава статус реструктурирања за 17 предузећа, што им омогућава заштиту од поверилаца. Реч је о фирмама за које постоје или су заинтересовани инвеститори или стратешки партнери, као и о онима које имају шансу да у том периоду изађу на „зелену грану” и уђу у приватизацију. Тим истим прописом предузећа са Косова изузета су из рокова за приватизацију. Оним предузећима која су разврстана међу „остала” законодавац је дао још једну шансу – да поново процене своју вредност не би ли цену свела на реалне основе и тако привукла купце.

Њих није мало. На списку се налази 116 предузећа са око 40.000 запослених. Међу њима је 48 у реструктурирању која од 31. маја остају без заштите од наплате потраживања. Она остају да раде као до сада – па ко преживи. Држава неће кренути у наплату дугова, али не значи да ће банке и добављачи бити болећиви. На леду остају „Симпо”, ИМТ, ИМР, „Азотара”, МСК, БИП, ПИК Земун, „14. октобар”, „Предузеће за путеве Београд”, „Мостоградња”, Јагодинска пивара, Београдски сајам. Додуше има и предузећа у којима повериоци неће да блокирају предузећа, јер процењују да је боље да раде. Таква је „Ласта” која дугује 80 милиона евра. Она није у реструктурирању и нема заштиту од наплате, али повериоцима није у интересу да је отерају у стечај.

У овом тренутку није могуће проценити колико ће радника након решавања тог статуса остати без посла. Неке фирме ће кроз стечај доћи до купца, јер тако неће бити оптерећене старим дуговањима, док је могуће да за неке, предвиђене за продају, неће бити купаца.

Држава је обезбедила отпремнине за раднике од 200 евра по години стажа. Прошле године биле су 300 евра, али су на захтев ММФ смањене. Има наговештаја да за идућу годину неће бити веће од 100 евра.

Сертић обећава да ће држава учинити све да омогући услове да сва предузећа која могу да преживе буду продата, али и упозорио руководства тих фирми да морају да се ангажују и дају свој допринос. Он је поменуо да су решавање статуса неких фирми, нарочито из групе у реструктурирању, објективно закочили њихови директори, којима одговара да што дуже задрже садашње стање у коме се налазе на функцији без обавезе да било коме било шта плаћају.

Уосталом и раније је директоре тих предузећа прозивао због урушавања фирми и одуговлачење приватизације. Најавио је смену 10 директора и 27 заступника капитала. Како незванично сазнајемо постоје предлози и да се преиспита порекло њихове имовине и да се утврди како су трошили државни новац.

Бање добијају саветнике

Приватизација 10 бања у којима је запослено 2.393 радника последња ће бити решавана. Ускоро добијају саветнике, а тендери се очекују тек у децембру. Држава не жели да та лечилишта претвори у спа центре као што је урадила Мађарска, која је управо то учинила, па сада покушава да врати здравствени туризам у те бање.