Све мање покојника с пензијом

Једна Јапанка ухапшена је прошле недеље пошто је откривено да је примала пензију својих родитеља преминулих пре пола века, објавила је тамошња полиција. Митсуе Сузуки (86 година) тако је у џеп, током ових 50 година, ставила 375.000 евра.

Да Јапанка није усамљен случај потврђује и пример једне 58-годишње Загрепчанке која је до прошле године, (30 година варала државу примајући пензију покојног мужа), убедивши тамошњи ПИО фонд да је с њим још у браку. Уз изјаву два сведока уверила је надлежне да је с њим била све до његове смрти, иако је он умро 1984. године и на основу тога тражила породичну пензију. Оштетила је пензијски фонд за 130.000 евра.

Да ли и како наш пензијски фонд успева да открије овакве преваре и да ли преваранти у оваквим ситуацијама морају да врате незаконито узет новац и шта ако немају других примања да врате украдено?

Јелица Тимотијевић, директор Сектора за односе с јавношћу у ПИО фонду, објашњава да Фонд не може директно да сазна да ли је и када корисник пензије преминуо. До таквих података долази на разне начине.

– Закон обавезује матичара да обавести Фонд ПИО о смрти пензионера у року од три дана од дана издавања извода из матичне књиге умрлих. На тај начин се обуставља даља исплата пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања. Како који пут од матичара не добијемо такве информације у законском року, јер извод из књиге преминулих стигне са закашњењем или никада, Фонд нема других начина да сазна да ли је неко преминуо, а његови наследници наставили да примају његову пензију, објашњава Тимотијевићева.

Јoш, ипак, није заборављен случај од пре две године, када је Александар Ш. из Бора пуних 18 месеци крио беживотно тело свог оца како би и даље подизао његову пензију.

У Фонду ПИО потврђују да је ово драстичан пример, али наводе да њихова правна служба, о броју оваквих примера, не води никакву званичну евиденцију. У Фонду ПИО кажу да захтеве за повраћајем новца подноси свака филијала појединачно и то по „строго дефинисаној процедури”.

До 2013. Фонд је могао да упарује податке са пословним банкама које исплаћују пензије, са МУП-ом или са статистичким заводом. То је био, каже она, начин да се спрече злоупотребе које нису ретке.

– Најчешће се догађало да наследници или особа која има овлашћење за текући рачун корисника пензије, по неколико месеци или чак и година после смрти пензионера, несметано са банкомата, или уз овлашћење подиже његову пензију из банке и на тај начин штети Фонд, који нема сазнање да је корисник преминуо, објашњава наша саговорница.

Она каже, да је чињеница да многи пензионери живе сами, неки су болесни, непокретни или тешко покретни, тако да овлашћују ближе или даље сроднике, па чак и комшије да за њих подижу пензију, што је легално. Ово овлашћење важи годину дана и мора се обнављати.

– У пракси се, међутим, показало да поједини од тих овлашћених или оних који имају картицу и „ПИН код” за банкомат, несметано и после смрти пензионера наставе са подизањем њихових пензија уместо да обавесте надлежну филијалу Фонда о томе, како би исплата пензије била обустављена и не би дошло до преплате која мора да се врати, каже Тимотијевићева. Сада је тога све мање, али се ипак и такве ствари догађају.

Пре неколико година забележен је, међутим, случај пензионера који је дуже био ван земље, па нико није подизао новац са његовог рачуна, тако да је приликом повратка прво морао да докаже свој идентитет да би му биле исплаћене пензије за период боравка ван земље.

– Да је Фонд благовремено имао информацију да је човек одсутан, не би привремено обустављао исплату пензије, каже она.

Један од најчешћих начина да се сазна за смрт пензионера је када породица дође да наплати погребне трошкове, као и повраћај пензије коју на повратници евидентира поштар у случају исплате пензије на кућну адресу.

– Када би сви примењивали закон и обавештавали Фонд о преминулима на време, никада не би ни дошао у ситуацију да на посредан начин сазнаје овакве ствари које су важне за пословање Фонда и бригу о буџетским средствима, закључује Тимотијевићева.