Црни дани за бела стада

Бањалука – Традицији сточара са Мањаче, чији је део живота, од раног детињства па до касне старости, било и зимско ходање за овцама у потрази за каквом-таквом испашом,одбројани су дани. Номађењу је дошао крај због наглог ширења бруцелозе, опаке заразне болести, од које се овце, козе и говеда не могу излечити, а људи доста тешко и уз дуготрајну терапију.

Ситуација је таква да преко ноћи сточари остају без „фабрике” и посла. Најгоре је прошло домаћинство Славка и Марка Бијелића чије је стадо од 933 овце еутаназирано. Надлежно Министарство из Владе РС дало им је новчану надокнаду од око 200 марака по грлу, а овчарник је испражњен и ко зна када ће поново бити напуњен.

Болест је са оваца прешла и на Марковог оца, који се успешно лечи, али је цела породица у страху, јер, по речима др Јелене Бајић,инфектолога у Клиничком центру Бањалука, сваки оболели човек је клицоноша за још 10 до 20 људи, ако је с њима у контакту. У Клиничком центру у Бањалуци се до сада лечило седам особа од бруцелозе, а јуче су из Котор Вароши примљена још четири пацијента, што указује да се бруцелоза проширила и на ово подручје које се до сада сматрало безбедним.

–Страшно је ово што нам се догодило. Номадим од детињства, а са овцама сам сваке године одлазио са Змијања у јесен и враћао се кући у пролеће, а ишао сам до на крај Словеније.После овог рата само до Бијељине и назад, а сада не знам ни где ћу, ни куда ћу, ни шта ћу. Због оваквог начина живота нисам се стигао ни оженити, каже Славко Бијелић (66) из села Бунареви на Мањачи. Прошлог маја, код Бањалуке, када је и настала ова фотографија, Славко је са испаше враћао стадо од 800 оваца и 600 јагањаца.

Стево Пајић (70) из Стричића више је волео овце него школу и туђе је чувао цео живот. Забрана номађења тешко је пала и осталим номадима са платоа Мањаче. За судбину оваца страхују и Момчило Дулић (45), Илија Шајић (32),Петар Ђукић(41) и Бранко Куриџа (46), све момци–номади.

Номађењем се на Мањачи бави и Милан Дулић (37), један од малобројних ожењених номада, ваљда зато што је успут завршио и вишу машинску школу.Са супругом Милицом има троје деце.

–У мом селу од рата нема струје, а имам велико имање. Номађењем сам се почео бавити из навике мог окружења, али и из нужде. Моје стадоније заражено бруцелозом, а да и нису пооштрили мере и донели Закон о забрани номађења хтео сам да прекинем са оваквим начином живота. Мислим да се бруцелоза не би у овој мери појавила да је цена вакцинације, рецимо две до пет а не 13 и 15 марака, као до сада. Овчари су мислили да ће уштедети на вакцини а, у ствари, сви смо стоструко изгубили. Изгубили смо и купце и испашу и стада, каже Милан.

По речима Радмиле Чојо, главног републичког инспектора за ветеринарство у Републици Српској, осим подручја Бањалуке, бруцелоза је регистрована и у општинама Теслић, Добој и Бјељина, а од јуче и у Котор Вароши, а у Федерацији БиХ, бруцелозом је погођен Влашић, где је номађење традиција као и на Мањачи.

– Све ово је довело до прве заједничке акције два министарства из два ентитета БиХ, на прављењу стратегије за сузбијање бруцелозе у БиХ. Биће то тежак и мукотрпан пут. Мораћемо људима да променимо стил живота, обезбедимо исхрану стоке без потребе за номађењем и на други начин се изборимо са отклањањем узрока настанка бруцелозе, рекао је у емисији РТРС др Драго Недић, помоћник министра за ветеринарство у Министарству за пољопривреду,водопривреду и шумарство у Влади РС.