Обама: Не губимо рат против џихадиста

У дану када су сунитски милитанти умарширали у Палмиру и освојили половину Сирије, након што су већ преузели контролу над трећином Ирака, у магазину „Атлантик” објављен је интервју са америчким председником, у којем он истиче да САД не губе рат против Исламске државе (ИД).

Разговор са Бараком Обамом, објављен у четвртак, вођен је у уторак, када се знало да су џихадисти ушли у Рамаду, која се налази на 110 километара од Багдада. Председник је напредовање Исламске државе објаснио чињеницом да су тај сунитски део Ирака око Рамаде браниле трупе које нису обучавали амерички војници.

О успеху побуњеника, који се противе шиитској, проамеричкој влади у Багдаду, Обама је принуђен да говори и због тога што је Ирак у фокусу његових потенцијалних наследника. Џеб Буш не уме да одговори да ли би и он као његов брат извршио инвазију 2003, али је зато истакао да је хаос у Ираку настао због садашњег шефа Беле куће, који је окупационе трупе вратио кући. Обама је одговорио да САД не могу да помогну Ирачанима ако се они сами не бране и не покушају да реше политичке проблеме.

Сунитска мањина, међу којом ИД ужива знатну подршку, дискриминисана је у постсадамовском Ираку, док Курди такође желе већи степен аутономије. Обама је прошлог лета тамо вратио око 3.000 војника да обучавају владине трупе и у „Атлантику” своју одлуку образложио речима да то што је напад на Ирак био грешка 2003. не значи да данас тамо не треба послати снаге. Као сенатор се пре 12 година противио америчком уласку у Ирак, а и овом приликом је подвукао да је Ирак показао да није довољно да Американци „свргну диктатора да би у некој земљи завладали мир и благостање”.

Обама је поновио да му је веома важно да са Ираном постигне коначан споразум о нуклеарном програму. На питање о томе колика је могућност да Техеран, противно слову споразума, ипак направи атомску бомбу, шеф Беле куће је одговорио да је водио рачуна о таквим ризицима: „Ако Иран буде имао нуклеарно оружје, моје ће име бити на њему.”

Израел и заливске арапске државе противе се договору са Иранцима, упозоравајући да ће бити први на удару ако Исламска Република настави да развија нуклеарни програм. Обама је у интервјуу послао поруке овим америчким савезницима, који међусобно нису у добрим односима, али који су уједињени у противљењу споразуму са Иранцима. Монархије из Персијског залива је упозорио да не почињу да развијају сопствене нуклеарне капацитете и тако парирају Ирану јер ће их партнерство са САД боље заштитити од сваке атомске бомбе, коју би, противно америчким жељама, произвеле. „Ако претпоставимо да оне тајно настоје да остваре нуклеарни програм, то ће веома оптеретити њихове односе са САД.” Израелу је поручио: ајатоласи су можда антисемити, али то не значи да су ирационални и да не увиђају шта је добро за њихову власт и напредовање државе.

Новинар Џефри Голдберг, Американац који је служио у израелској војсци, пропитивао је председника о његовим лошим односима са израелском владом, а посебно са премијером Бенјамином Нетанијахуом. Шеф Беле куће је казао да не само да није антисемита и антициониста, каквим га поједини републиканци представљају, већ да је лично веома везан за Израел и јеврејску културу јер је стасавао на идејама какве су се развијале у кибуцима. Казао је да је за њега стварање државе у којој Јевреји могу да живе слободно и без дискриминације подједнако важно као и циљеви покрета за права Афроамериканаца, када им је дато право гласа. Он је поновио да се ништа није променило у војној и обавештајној сарадњи две земље и да ће САД бранити Израел од изолације која му прети у свету, али да Вашингтон мора да критикује оно што сматра да није добро, то јест ширење јеврејских насеља на арапској територији и Нетанијахуово обећање да неће дозволити стварање палестинске државе.

„Говор у кампањи којим се арапски грађани Израела приказују као освајачи који ће можда гласати, што мора бити спречено, противан је израелској декларацији независности, која јасно потврђује да су сви људи, без обзира на расу или религију, учесници у демократији. Управо зато што смо толико блиски Израелу, када бисмо само стајали и не казали ништа, то би значило да смо изгубили кредибилитет.”