Хоће ли нам чиновници ЕУ реформисати Устав

Српска академија наука и уметности не реагује на јавне позиве. Ако држава хоће да укључи Академију у нешто, треба да пошаље конкретан захтев, кажу у САНУ, одговарајући на питање хоће ли се одазвати на јавни позив који је Зоран Бабић, шеф Акционог тима Скупштине Србије за реформу политичког система, упутио ванпарламентарним странкама, САНУ, невладином сектору, званичним представницима ЕУ...

У жељи да у посао промене политичког система, који подразумева и промену Устава Србије, буде укључен широк круг актера, Бабић је пре десетак дана поручио да ће позив бити јаван, „па се може укључити ко год жели”. На првом састанку Акционог тима, међутим, договорено је да се тек треба договорити кога позвати да учествује и на који начин – јавним позивом или писаним путем.

Овај други начин, дакле, једини је пут ако се жели званично учешће САНУ. Академија ће, ако добије званичан позив за учешће у овом послу, одредити ко ће у њено име то да ради и на који начин, објашњавају у САНУ.

На питање да ли је овако широко замишљено учешће разних актера добар начин за промену политичког система и Устава, др Танасије Маринковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, каже да су доношење и промена устава питања од општедруштвеног значаја.

„Устав је лична карта једног народа, што налаже постизање што веће сагласности о његовој садржини. У том смислу, подржавам иницијативу да се у доношење устава укључе цивилно друштво и струка у саветодавном својству. То је, уосталом, у развијеним демократским друштвима уобичајено и када се одлучује о питањима која су далеко мање значајна”, наводи Маринковић за „Политику”.

Вероватно исти поступак као за САНУ јесте и за позив званичницима међународне заједнице, првенствено ЕУ, које би Бабић волео да види у свом тиму јер, како је навео, „желимо да искористимо туђа добра решења уз поштовање наших специфичности”. Његово инсистирање на позиву странцима, уз питање промене Преамбуле о КиМ у Уставу, јесте оно што на почетку активности Бабићевог тима делује најконтроверзније.

За учешће представника ЕУ није ни опозициона Социјалдемократска странка Бориса Тадића (јер би он, како је рекао Јанко Веселиновић, могао давати сугестије које нису у нашем интересу), ни ванпарламентарна Српска радикална странка, која је недавно саопштила да се на тај начин „манифестује директно мешање европских чиновника у политички живот Србије и потврђује да режим намерава да и формално Србију стави у вазални однос према ЕУ”.

Поводом позива међународној заједници, у циљу налажења најбољих уставних решења, Слободан Орловић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, пре неколико дана у „Политици” је, између осталог,  написао:„Држава која је у двовековној уставноправној историји имала чак 22 устава (српска и југословенска) представља се немоћном и неуком да сама напише цео устав или неки део.”

И за Мају Стојановић, извршну директорку НВО Грађанске иницијативе, ово питање је спорно.

„Веома је лоше да се најављује да ће страни експерти да учествују у промени устава. Устав је највиши акт ове земље и мислим да би то требало да буде искључиво интерно питање, а не спољно”, каже за наш лист.

Она додаје и да није јасно зашто најава промене политичког система сада, како се истиче у јавности, најављује промену Устава, јер је промена Устава најављивана и раније. Због тога је њој „проблематично и неозбиљно” то што овај посао није дефинисан као јавна расправа о промени Устава, него се говори о промени политичког система. Зоран Бабић је, иначе, у више наврата истицао да „ово није тим за промену Устава”, него за промену политичког система.

„Знамо да има доста замерки на различите делове Устава, а у досадашњим расправама су проблеми броја народних посланика и промена политичког система били минорни или чак нису ни били дефинисани као проблеми. У сваком случају, цивилно друштво ће свакако послати своје коментаре на Устав. Не треба пропустити ову прилику да га променимо. Већина онога на шта смо указивали раније и коментари које смо давали када је Устав донет преко ноћи, и даље стоји”, истиче Маја Стојановић, додајући да цивилно друштво има замерке на део Устава о људским и мањинским правима, женским правима, на део везан за децентрализацију...

Бабић и његов тим, очигледно је, имаће доста посла да ускладе жеље и интересе најразличитијих актера. Ванпарламентарна Демократска странка Србије, рецимо, према мишљењу председнице Санде Рашковић-Ивић, требало би да учествује, али да се јасно постави против промене Устава. Ипак, како је рекла за лист „Данас”, о томе тек треба да се одреди Председништво странке.

Председник ванпарламентарне Војвођанске партије Александар Оџић, опет, упозорава да прво треба да се организују покрајински избори, па онда да се мења Устав, да не би „Вучић и његов режим на брзину искројили уставни положај Војводине и њену аутономност”. Јер ова партија се залаже да „Војводина треба да буде Република са свим правима и обавезама у федерализованој држави Србији, по принципу равноправности и међусобног уважавања између чланица будуће државне заједнице”.