Америка рехабилитовала кафу

Три до пет шољица кафе дневно неће нашкодити срцу и крвним судовима – тврдња је најновије студије о вези између пијења кафе и кардиоваскуларних болести. Истраживачи су анализирали 36 студија, са чак 1.270.000 учесника, а закључке је недавно пренео угледни амерички лист „Њујорк тајмс”. Кафа, наиме, не само да не шкоди већ чини добро срцу и мозгу (спречава шлог, смањује ризик од инфаркта, Алцхајмерове и Паркинсонове болести), има заштитно дејство на јетру, на лучење инсулина, па је тако кафа добра и за дијабетичаре, а чак смањује и ризик од рака. Кафа је коначно рехабилитована: ослобођена je лоше репутације да негативно утиче на здравље. Чак је први пут стигла на листу здравих намирница у америчким водичима исхране.

У Србији већ дуго влада гвоздено правило о две шољице кафе на дан: једна ујутру, друга у друштву. Ко се овог правила придржава кафа му неће шкодити. Међутим, то се не може рећи за запослене по канцеларијама, али и за мајсторе разних заната, који у све дужем радном дану пију и по пет, шест кафа.

Професор Медицинског факултета у Београду на Катедри за хигијену и стручњак за исхрану др Бранко Јаковљевић указује, међутим, на кључни детаљ зашто ова студија у Србији мора да се узме уз дозу резерве: кафа која се пије широм Америке и наша, најчешће јака црна турска кафа, немају никакву сличност!

– Наравно, закључцима ове студије морамо да верујемо: урађена је по најбољим научним методама и објављена у најјачим светским часописима. Студија сада подстиче пијење и већих количина кафе од до сада најчешће препоручиване две-три шољице кафе на дан – каже др Јаковљевић.

Он признаје да пацијентима који код њега долазе по савет за дијету дневно дозвољава три кафе, наравно без шећера и млека.

– Наша турска кафа се тамо ретко пије, а то врло много мења поглед на овај проблем. Показало се да наша турска црна кафа подиже ниво холестерола у крви. Друго је и питање квалитета кафе која се код нас може купити. Ниво кофеина у кафи зависи од контакта воде и саме кафе, а тај контакт је краћи у филтер или еспресо кафи. Код нас кафа није добра док не прокључа три пута – примећује др Јаковљевић, додајући да се зато не може слепо преписивати нешто што важи у Америци, већ се овим препорукама мора прићи разумно и индивидуално.

Лекари који су представили студију поручили су да нове препоруке не треба схватити као позив да убудуће кафу треба пити „на литре”, већ умерено, без додавања шећера, млека, шлага, сладоледа и алкохолних пића. За здравље је добра само обична, црна кафа, без додатака.

Др Јаковљевић подсећа да, ако у кафу додамо само по једну кашичицу шећера, а попијемо четири кафе – то је већ 30 грама шећера које смо само кроз кафу унели у организам. То не може бити здрава препорука. Исто важи и када у кафу додајемо доста пуномасног млека.

Наш саговорник наглашава да је неопходан индивидуални приступ: има људи код којих кафа изазива узнемиреност, несаницу, палпитацију, то јест осећај прескакања срца, убрзани пулс или скок притиска.

Кардиолог и начелник Центра за хипертензију у Клиничком центру Србија, професор др Весна Стојанов подсећа да је кафа пре свега диуретик, средство којим се из организма избацује течност.

– Кафа прво нагло изазива скок притиска, али како долази до избацивања течности, притисак опада. Међутим, због тог тренутног скока притиска она може бити и опасна – каже наша саговорница.

Докторка Стојанов додаје да никада пацијенту није забранила да пије кафу, али да свакога упозорава да се не сме претеривати са јаким кафама нити са додатим млеком.

– Једна до две кафе дневно нема утицаја на здравље. Међутим, ретко срећем пацијента који пуши, а да не пије кафу. Просто то код нас иде једно са другим, а та комбинација је проблематична: повећава се „доњи” притисак и убрзава срчани рад, нарочито ако су кафе јаке. Америчка и наша кафа се разликују као небо и земља – Американци кафу коју носе са собом пију преко целог дана, али је она разводњена и разређена, за разлику од наше црне или италијанских кафа које су далеко јачег укуса – каже др Стојанов.