Удовички: 14.078 прекобројних

Списак прекобројних на државној платној листи, на коме већ дуже време ради министарка државне управе и локалне самоуправе и потпредседница владе Кори Удовички, коначно је готов. На њему је, како сама министарка каже, „поуздана, али не и сасвим тачна бројка” од 14.078 људи. Она очекује да природни одлив, односно број оних за које се очекује да оду у пензију буде 5.000, што је знатно мање него претходних година. Остатак су вишкови у ресорима извршне власти (4.600) и у локалним самоуправама (4.478).

Све то значи да ће број запослених у јавној управи на крају године бити мањи за 2,6 одсто. Проблем је, међутим, што договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) предвиђа да се број запослених смањи много више. Тачније, пет одсто од укупног броја што је 25.000 људи.

Надлежна министарка јуче је навела два разлога због којих очекује да ММФ буде толерантан када је коначан резултат у питању. Први је што се значајне уштеде у буџету могу остварити и дисциплиновањем јавне управе, односно бољом контролом исплате прековременог рада, накнада и награда што би допринело укупном трошку за зараде. Други је тај што је природни одлив, односно број оних који су отишли у пензију прошле године био знатно већи. Тако je на крају 2014. у односу на 2013. годину, укупан број запослених смањен за 3,6 одсто. На питање како ће ММФ уштеде, које су остварене лане, Србији признати ове године, надлежна министарка је одговорила:

– Нису они роботи па да гледају само оно што пише у Меморандуму. Поверовали су нам да спремамо озбиљан процес државне рационализације. Ако је прошле године у пензију отишло знатно више људи, а ове године свега 5.000, неће нас они присиљавати да на силу број запослених смањимо за додатних 20.000. И неће они узети у обзир целу прошлу годину, већ само период од октобра до децембра – казала је министарка.

На питање где има највише вишкова, није одговорила. Не рационализује јавну управу само Министарство државне управе и локалне самоуправе, објашњава она, већ се тај процес координира са другим министарствима.

– Сваки министар одговара за свој сектор. Не бих да изношењем било каквих бројки било кога стављам пред свршен чин – казала је министарка и на крају наговестила да је ипак значајан вишак запослених на локалу.

Одговарајући на питање да ли очекује отпоре, Удовички је казала да је свесна да је овај посао јако тежак.

– Немојте мислити да је ово лако. Али данас морамо да урадимо ово за добро Србије – истакла је Удовички.

Ова влада је, каже она, себи дала задатак да не крије, већ да решава проблеме. Грађани врло добро знају шта значи живети у складу са могућностима, а сада је време да то и држава учини, додаје. Смањење броја запослених није само себи циљ, циљ је да створимо модерну државу, паралелно подигнемо квалитет услуге и модернизујемо јавни сектор, казала је Удовички.

Још једна новост из анализе коју је урадило Министарство државне управе и локалне самоуправе је што се коначно зна колико има запослених у јавном сектору. На крају децембра 2014. године у државној управи радило је 493.505 радника. Ту нису укључена и јавна предузећа.

– Претходне рационализације нанеле су велику штету нарочито када је реч о квалитету јавних услуга. У просвети је на пример смањен број оних који су радили на неодређено време, док је повећан број оних који раде на одређено. Дакле, уместо рационалнијег направили смо расцепканији јавни сектор – оценила је надлежна министарка.

Нове чланице Европске уније у просеку имају осам запослених у државној управи на 100 становника док је у Србији тај однос седам према сто.

– Дакле, лако је смањити број запослених тамо где запослености има. То кажу све моје колеге у другим земаља које су учествовале у рационализацији државне управе – истакла је Удовички.

Ипак, када се број оних који раде за државу упореди са укупним бројем запослених долази се до закључка да прекобројних ипак има.

– То значи да ми ипак морамо да идемо на смањење броја запослених, али врло пажљиво – сматра Удовички.

----------------------------------

Где су вишкови

Рационализација државне управе односи се на државни сектор, образовање, здравство, јавни ред и мир, полицију, правосуђе, администрацију (локалну и централну), као и на локална јавна предузећа.