Шта све можеш на мрежи кад имаш идеју

Обилне падавине подсетиле су нас ових дана на катастрофалне поплаве прошлог маја, а део домаће интернет заједнице и на успешан пројекат којим су значајно олакшали спасилачке операције и информисање грађана. Сајт poplave.rs, са провереним информацијама о критичним местима, подигнут је за 24 сата захваљујући групи „онлајн добровољаца”, а за недељу дана посетило га је милион и по људи. Оживео је поново ових дана, пратећи ситуацију у Новом Саду и Голупцу, а на трибини о интернету, одржаној јуче у Заводу за проучавање културног развитка у Београду, наведен је као пример како интернет може да окупи људе да чине добре ствари.

Ангелина Радуловић, новинарка и блогерка, део екипе споменутог сајта, као други пример моћи глобалне мреже описала је како је пре девет година, када је први пут постала мама, основала удружење „Родитељ”, окупљајући у онлајн заједницу друге жене са истим дилемама и проблемима.

У време мајских поплава одржана је и прва изложба уметничких фотографија са „Инстаграма” у Србији. Све је такође организовано преко интернета, испричао је Милош Ђајић, блогер, твитераш и активиста, аутор фотографија, од којих су неке на крају продате за помоћ пострадалима у поплавама.

Нико од учесника трибине „Ко је на мрежи” не слаже са ставом да интернет отуђује људе, јер имају сасвим другачије искуство.

– Нашла сам људе који су ми много недостајали, виртуелни живот ми је обогатио живот – рекла је водитељка Ивана Зарић, која је са колегиницом Наташом Ристић пре два месеца покренула онлајн магазин „Инвент”.

Њих две су прешле на онлајн медиј из конвенционалног, који је, каже Наташа, постао један огроман ријалити, без места за покретачке теме, препуштајући људима да гледају туђе животе уместо да се баве својим.

Иван Ћосић, технолошки предузетник и едукатор, поручио је да је најважније да се схвати шта чему служи на интернету и да свако може да га прилагоди својим потребама.

– Постоји већ дуго рецепт како да направите бомбу, али имате и предавања са Стенфорда. Ако ће неко да користи негативне ствари, друштво то треба раније да каналише – рекао је Ћосић. Као пример како се интернет може корисно употребити, навео је интернет заједницу грађана из насеља „Степа Степановић”, који су постали „ноћна мора” за градске власти јер на мрежи успевају да дефинишу проблеме и закажу протест на ком их се окупи до хиљаду људи. Или случај момка из Србије који је, схвативши да нема доброг сајта за пецарошке туре, сам направио такву платформу и доживео да Американци њему плаћају да им организује пецање на Флориди.

Златко Црногорац, извршни продуцент у установи културе „Пароброд” и администратор њиховог сајта, изнео је мало песимистичније виђење ситуације кад је реч о промовисању културних садржаја и став да је телевизија код нас и даље доминантна у том пољу.

– Технолошка револуција помножена са нашим материјалном ситуацијом довела је до тога да се људи повлаче у виртуелни простор и задовоље се тиме да неки културни догађај лајкују. Ако за неки догађај имамо одзив мање од једног процента пратилаца на „Фејсбуку”, то ми говори да на овој платформи имамо само виртуелни аплауз, а да нам не доводи људе који ће да погледају неки филм. С друге стране, ако најава буде у јутарњем програму на телевизији, доћи ће бар 10 пута више људи – рекао је Црногорац.

Весна Милосављевић, директорка портала за културу југоисточне Европе „Сикулт”, закључила је да се интернет погрешно третира јер се или идеализује или сатанизује, а заправо је у 21. веку постао начин живота и свако бира како ће га користити.

Ј. J. К.