Табла опомене и успомене код Ораховца

Удружење новинара Србије је код Ораховца у Метохији, четврту годину заредом, поставило таблу отетим и несталим новинарима Ђуру Славују и Ранку Перенићу. Табла која има за циљ да подстакне и опомене на нерасветљену судбину колега који су нестали на новинарском задатку 21. августа 1998. године рушена је, скрнављена и одношена у протекле три године. Одмах по постављању обележја и захтева колега и породица несталих да локални косовски и међународни истражни органи учине нешто и расветле судбину новинара РТВ Приштина табла је грађевинским машинама ишчупана из земље и однета.

Косовска полиција је формално вршила истрагу после рушења, а новинари Будимир Ничић и аутор овог текста су након прошлогодишњег полицијског увиђаја, нашли спомен-обележје бачено на оближње сметлиште.

„Ми ово радимо зато што они који треба да обављају свој посао, не показују готово никакво интересовање да после толико времена, покрену било какав поступак или процес који би расветлио судбину наших колега. Последње рушење ове табле, коју смо сами пронашли доказало нам је да се овим догађајем апсолутно нико није бавио, чак ни када је реч о скрнављењу обележја. Шта онда да очекујемо кад је у питању злочин”, изјавио је Будимир Ничић председник Друштва новинара Косова и Метохије.

Јасмина Стојковић је тог дана по распореду требало да оде на овај терен и да уради причу о монасима које је Ослободилачка војска Косова отела и вратила у манастир Зочиште. Није могла да оде, мењао је колега Ђуро Славуј и нестао. Она данас поставља таблу опомене:

„Дајте да и ја ставим једну лопату малтера у постоље, ваљда ће престати да руше”, каже Јасмина и са врха лопате баца малтер у рупу поред ранијег откинутог споменика.

Новинари су донели све са собом, у гепеку Дејана Миленковића директора ТВ „Моста” је „на суво” помешан малтер, у возило колега из Београда у Грачаници је утоварена вода у пластичним балонима, а Пеђа Радоњић из РТВ „Кима” носи мотику. Све је ово постало нека врста рутине, Зоран Бабовић скупља камење за постоље веће него што је било раније, јер каже – ово ће теже извући.

„Све док они буду рушили табле, ми их морамо изнова постављати, и све док ова косовска власт не схвати да је живот српских новинара важан. Они су се борили за истину, ми се боримо за истину о њима, а нико од нас се није борио, рецимо, у Куманову”, каже новинар Иван Миљковић.

Аутомобил „застава 128”, на овом месту је погрешно скренуо и ту се новинарима губи сваки траг, све остало се претворило у нагађања и обијање прагова. У основи ово место се претворило у симбол потраге за убијеним и отетим новинарима Маријаном Мелонашијем, Љубом Кнежевићем, Александром Симовићем, Момиром Стокућом, Милетом Буљевићем, Бекимом Кастратијем и Бардиљем Ајетијем. Први пут су постављење плоче пратили припадници Косовске полиције и аустријског Кфора.

„Свима којима смета порука „тражимо их” коју смо по четврти пут морали да поставимо, поручујемо: наћи ћемо их! Они који су их отели, су овде близу, али далеко од руке правде, јер су они чији је посао да их нађу, или њихови јатаци или су заплашени, неспособни или корумпирани. Зато од Косовске полиције тужилаштва, Еулекса, Унмика и Кфора тражимо да најзад почну да раде свој посао”, рекао је секретар Удружења Србије Нино Брајовић.

Зашто ова табла на српском и албанском језику, постављена у идиличном ораховачком виногорју смета некоме? Ко тако будно и пажљиво прати шта се догађа на неком споредном путу са ког су пре 17 година нестали Славуј и Перенић? Како и у којим структурама смета сећање на отмицу и нестанак двојице људи пре готово две деценије? Та запањујућа контрола свести, та етничка будност деценијама се одржава и у институцијама и ван институција. Коме треба послати поруку да се, макар, стане са рушењем обичне људске поруке на којој пише: тражимо их!

----------------------------------

Изложба фотографија Бранка Белића „Лица” у Гораждевцу

Поводом постављања спомен-обележја отетим новинарима, УНС и Дом културе Грачаница организовали су отварање изложбе Бранка Белића „Лица” у Дому културе у Гораждевцу.

„У овој изложби су заживела лица. Жива изложба! То је порука, наша и од нас на овом месту и на сваком месту. Тимоти Џон Бајфорд је рекао за Бранка, да слика трећим оком читаво једно доба”, рекао је отварајући изложбу Петар Ђиновић, одговорни уредник Галерије РТС-а.