Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Артемије и Николај искључени из црквене заједнице

Артемије и Николај искључени из црквене заједнице
Марко Радосављевић, бивши владика Артемије.

Рашчињени епископ рашко-призренски Артемије и бивши игуман манастира Црна Река Николај трајно су искључени из црквене заједнице одлуком највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора, саопштила је данас СПЦ.

Они су искључени, додаје се, „ са надом и молитвом Господу да им подари покајање као једини пут спасења и повратка Цркви Божјој, која са радошћу увек прима сваког покајника”.

Истовремено, у саопштењу за јавност монаси, монахиње и лаици који су до сада учествовали у њиховим богослужењима и подржавали их у расколу позивају се да се врате у јединство са српском црквом. Такође, они се опомињу да „ тајне ове двојице изопштених из Црквене Заједнице нису Свете Тајне (крштење није крштење, рукоположење није рукоположење, причешће није Причешће, да наместо благослова доносе клетву), и да је једини излаз из таквог безблагодатног стања пут покајања ”.

На сајту СПЦ, уз ову одлуку дато је и образложење због чега је она донета. У образложењу се подсећа на канонске преступе некадашњег епископа рашко-призренског, његово оглушивање о синодске и саборске одлуке, поступак који се против њега водио 2010. године, када је прво разрешен управљања епархијом, а касније и рашчињен.   

„ Бивши епископ рашко-призренски Артемије своју ‘секту Артемита’ идеолошки је почео формирати међу једним делом својих монаха – од самог почетка њиховог сабирања око њега као ‘свог духовног оца’. Добро је то што их је васпитавао у духу Православља, али је поразно што их је секташки везивао за себе као јединог истинског тумача вере, проглашавајући временом све друге епископе Српске Цркве, на челу са патријарсима Павлом и Иринејем, за јеретике, или како сâм каже: за ‘глобалисте, екуменисте, паписте’и ‘мондијалисте’ ”наводи се, између осталог, у образложењу.

Артемије и Николај су практично анатемисани, јер се искључење из црквене заједнице сматра највећим проклетством, објашњавају у СПЦ. То је духовна смртна казна, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске.

– Сада су њих двојица као Мираш Дедеић у Црној Гори, имају исти статус. Они на себи немају више никакви благодети, ни оне коју имају хришћани, а камоли оне који имају црквени великодостојници, и они који им се обраћају као некаквим „епископима“ могу од њих да добију само оно што они могу да им дају а то је – ништа. Искључење из црквене заједнице подразумева још да, на пример, не могу да имају опело, а према неким правилима не би требало ни да се сахрањују на православном гробљу – каже Велибор Џомић.

За СПЦ некадашњи епископ Артемије, сада више нема ни своје монашко име већ само оно световно – Марко Радосављевић. Исто је и са некадашњим црноречким игуманом Николајем, који, такође, осим што више није члан црквене заједнице, сада има само своје световно име: Негослав Николић.

Сабор је, иначе, почетком ове недеље писаним путем позвао Артемија да се врати у јединство са СПЦ, будући да он не признаје одлуку о свом рашчињењу и и даље се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, држи богослужења, рукополаже свештенике, замонашује, иако на то, као монах, нема право. Наводно је кап која је прелила чашу била када је Николаја рукоположио за хорепископа (стари назив за епископа на селу). У писму које му је упућено, патријарх Иринеј као председавајући сабора, позива га да се врати у црквено јединство, уз могућност да се разговара и о његовом канонском статусу у СПЦ, и упозорава да ће бити преузете коначне канонске мере, уколико то одбије. Артемије  је на то писмо одговорио да је његово оглушивање о позив СПЦ, „сведочење о правоверју“, као и да „ не би данас између нас никакве провалије било да нисте неканонски и неуставно произвели стање у којем се Српска црква данас налази”.

Ј. Ч.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.