Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крвави антиквитети Блиског истока

Крвави антиквитети Блиског истока
Колонаде и амфитеатар античке Палмире нису разрушени (Фото Ројтерс)

Међународна заједница коначно се ангажовала у покушају да спасе део цивилизацијске баштине Блиског истока којој по Ираку и Сирији прети деструктивни варваризам Исламске државе.

Немоћни да спрече уништавање археолошких споменика, као што је то био случај недавног рушења остатака асирске цивилизације у Ираку, експерти су под окриљем Унеска покренули акцију како би се спречила илегална трговина „крвавим антиквитетима”, чијом продајом терористи делимично финансирају своје активности. „Свако ко купи украдени блискоисточни артефакт требало би да зна да лично финансира терористе и њихова погубљења недужних”, каже Дебора Лер, председница Антиквитетске коалиције, америчке невладине организације, која је у Каиру са представницима 11 држава недавно разматрала како заштитити културно благо Блиског истока.

Процене о сумама новца које исламисти обрћу илегалном трговином уметнина различите су, а по неким изворима ради се о чак шест милијарди долара. Лер признаје да је тешко доћи до прецизног износа, али на основу података о пљачкама које су до сада почињене по Ираку и Сирији такође је сигурна да се ради о милијардама долара.

Формирано је посебно тело које треба да координише акције спречавања шверца и илегалне трговине антиквитетима – од којих су многи на Унесковој листи светске баштине – који су из Ирака изнети од 6. августа 1990. а из Сирије од 15. марта 2011.

Међународни напор да се од ратних сукоба поштеди историјско наслеђе региона који је колевка цивилизације усредсредиће се на појачање граничних инспекција као и притиска на земље које имају снажна тржишта антиквитета да ефикасније сузбију црна тржишта.

Исламисти археолошке драгоцености шверцују према Турској и Либану, одакле их мреже организованог криминала продају колекционарима Европе, САД, Кине, Јапана или земаља Залива који су за украдене предмете на црним тржиштима спремни да плате милионске суме.

Оно што не могу да шверцују, сунитски припадници Исламске државе, вођени перверзним тумачењем ислама, уништавају јер то тумаче „борбом против идолатрије”.

Свет је био шокиран видео-снимцима који приказују како исламисти пнеуматским чекићима, булдожерима и експлозивом у Ираку уништавају остатке древних асирских градова Нимруда и Хатре, укључујући и славне барељефне приказе лова на лавове. Разорена је и Нинива, последња престоница Асирског царства, моћне империје која се пре 2.700 година простирала од обала Персијског залива до висова Анатолије и долина Египта.

Према извештајима Унеска, на мети илегалног ископавања и пљачке нашла су се сва налазишта сиријске провинције Дир ел Зор, посебно хеленистички локалитети Дура-Еуропос и Мари. Десетине других уништене су и опљачкане на „индустријском нивоу”, како констатује агенција УН набрајајући укупно 290 локалитета од културолошке и археолошке важности. Међу њима су Алепо, крсташки замак Крак де Шевалије и Палмира.

Најновији аларм покренут је пошто су припадници Исламске државе ушли у Палмиру, сиријски град са пет миленијума континуиране насељености чији су споменици из 1. и 2. века јединствена мешавина грчко-римске и персијске културе.

Резолуција Савета безбедности 2199, прихваћена у фебруару, осуђује уништавање и крађе археолошких споменика, музеја, библиотека или архива по Ираку и Сирији, а директорка Унеска Ирина Бокова је у Каиру позвала исламисте и сиријске трупе да поштеде Палмиру, „незаменљиво богатство сиријског народа и света”.

Згражавање света и притисак Унеска изгледа да дају резултат па је Исламска држава, која комбинацијом бруталности и исламске чистоте гради свој имиџ, у четвртак преко својих интернет форума послала снимке који показују да храмови, колонаде и амфитеатар античке Палмире нису разрушени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.