Медији на удару Ердогана

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган отворио је прави вербални фронт са новинарима: већ данима не бира речи у нападима на озбиљни истанбулски „Хуријет” и амерички „Њујорк тајмс”.

„Тамни облаци над Турском”, написао је коментатор њујоршког листа реагујући на оптужбе председника Ердогана против истанбулског „Хуријета” који се нашао на удару због текста објављеног поводом суђења египатском председнику Мухамеду Мурсију: „Свет је шокиран. Смртна казна за председника који је освојио 52 одсто гласова”, написао је у наслову „Хуријет” који иначе често критикује садашњу турску владу због њеног происламистичког програма.

То је био знак за узбуну и за председника и његове следбенике поготово што се 7. јуна у Турској одржавају парламентарни избори. Они су то доживели као позив на рушење шефа државе Ердогана који је на изборима у августу прошле године, као и Мурси, такође освојио 52 одсто гласова. Позната медијска група „Доган”, у чијем је саставу излази тиражни „Хуријет”, одмах је оптужена да води политичку кампању и да је у спрези са „паралелним структурама” које кују заверу против владе. Реч је о верском проповеднику Фетулаху Гулену који живи у САД, односно његовом масовном цивилном покрету „Хизмет”, који наводно има своје људе у турској полицији, правосуђу, државним структурама и медијима.

„Председниче, шта ви хоћете од нас? Зашто нас неправедно нападате? Да ли сте одлучили да нас затворите?”, изазовно је узвратио „Хуријет”.

У полемику се умешао амерички дневник, који је критиковао Ердогана због честих напада на медије и покушаја да их контролише. „САД, Турска и њени НАТО савезници треба да му (Ердогану) кажу да се окрене са тог деструктивног пута”, поручио је утицајни лист са Менхетна.

Харизматични и све чешће арогантни Ердоган, који више од десет година ведри и облачи у Турској, на тренутак је изгубио контролу, поготово што су ове опоре поруке изречене уочи парламентарних избора који би могли да предодреде и његову даљу каријеру, пошто предлаже увођење председничког уместо досадашњег парламентарног система.

„Ко сте ви? Знате ли где вам је место? Ви сте научили да владате са дистанце од 10.000 до 15.000 километара. Али ово више није таква Турска. Ово није стара, ово је нова Турска”, поручио је Ердоган „Њујорк тајмсу” са говорнице једног предизборног скупа у Истанбулу.

Турски председник је искористио прилику да још једном очита лекцију и ЕУ и САД због „млаког” реаговања на војни удар у Египту и на прогоне припадника Муслиманске браће са којима годинама има братске односе.

„То је политика двоструких стандарда”, оптужује он и изнова тражи да се легално изабрани Мурси врати на власт.

Ово није први пут да Ердоган ратује са домаћим и страним медијима. Поводом масовних демонстрација, које су почеле на истанбулском тргу Таксим, на којима је први пут јавно тражена његова оставка, он је оптужио Си-Ен-Ен и Би-Би-Си да у свет шаљу „лажну слику” о збивањима у Турској, као и да су делови шире – домаће и стране – завере против његове земље.

На прогоне новинара у Турској указују и у домаћим и у страним удружењима. Према извештају Репортера без граница, Турска по неслободама медија заузима 149. место међу 180 земаља света. Против многих новинара воде се судски поступци, док се тренутно у притвору налази 21 новинар. У влади објашњавају да су се они нашли на удару не због онога што су написали, него због других деликата, пре свега ширења терористичке пропаганде.

„У Турској је штампа најслободнија на свету”, узвраћа Ердоган, иако је тренутно његова канцеларија покренула судске поступке против десетак новинара који су због грешака прозивали шефа државе. Међу њима су уредници водећих листова „Џумхуријет”, „Заман” и  „Хуријет”, као и бивша мис Турске која се усудила да на интернету критикује председника.